Читалачка писменост

Писменост је кључно достигнуће цивилизације чији је развој омогућен појавом писма.

Писмо, на основу досадашњих научних открића, се појавило половином 4. миленијума пре нове ере и највеће је културно достигнуће Сумера, народа који је живео на простору Месопотамије, између река Тигар и Еуфрат. Појава писма је настала из потребе трговаца да бележе врсту и количину робе коју су поседовали и којом су трговали. Крајем 4. миленијума пре нове ере писмо се појавило и код Египћанаа најсавршеније писмо античке цивилизације настало је код Феничана (живели су у источном Средоземљу, простор данашње Сирије), алфабет који је имао 22 знака/слова који су означавали један глас. Појавило се ради боље трговине и лакшег споразумевања. 

У традиционалном смислу писменост је подразумевала способност читања, писања и употребе аритметике (сабирање, одузимање, множење и дељење). Развој науке, технике и технологије је допринео да се традиционални смисао писмености замени модерним који одговара на потребе човека модерног/савременог друштва.

УНЕСКО, организација Уједињених нација за образовање, науку и културу дефинише писменост као способност идентификације, разумевања, тумачења, креирања, комуникације и израчунавања, користећи штампане и писане материјале повезане са различитим контекстима. Писменост подразумева континуитет учења у омогућавању појединцима да постигну своје циљеве, развију своје знање и потенцијале и да у потпуности учествују у својој заједници и ширем друштву.

Писменост је и једна од осам кључних компетенција за целоживотно учење и подразумева оспособљеност појединца да идентификује, разуме, изрази, ствара и тумачи концепте, осећања, чињенице и мишљења у усменој и писаној форми. То је базична компетенција, основа, темељ за даље учење и ефикасну комуникацију. Може да се развија на матерњем и страном језику.

Као и свака компетенција, и компетенцију писмености творе знања, вештине и ставови који су међусобно повезани.

Знања, ове кључне компетенције за целоживотно учење, подразумевају читање, писање и добро разумевање писаних информација, због чега се од појединца очекује/захтева познавање вокабулара, функционална употреба граматикеи језичких функција, као и познавање најважнијих врста вербалне интеракције, књижевних и некњижевних текстова и главних карактеристика различитих стилова и регистара језика.

Вештине, ове компетенције, односе се на усмену и писану комуникацију у различитим ситуацијама, као и прилагођавање комуникације захтевима ситуације. Односе и на оспособљеност појединца да трага, прикупља, селектује и обрађује информације из различитих врста извора, као и формулисање и изражавање усмених и писаних аргумената на уверљив начин примерен контексту. Обухвата критичко мишљење и способност процене и рада са информацијама.

Ставови, подразумевају свест о утицају језика на друге и потребу да се језик разуме и користи на позитиван и друштвено одговоран начин. Позитиван став према писмености укључује склоност ка критичком и конструктивном дијалогу, уважавање естетских квалитета комуникације и интерес за интеракцију с другима.

Писменост је и део опште међупредметне компетенције комуникација.

Основ компетенције писменост је читање које је когнитиван процес и подразумева различите вештине међу којима су идентификовање и проналажење релевантних информација, разумевање, рефлексија. Посебно је важна вештина разумевања прочитаног јер је то основ за учење, комбиновање информација и креативно размишљање, анализу, закључивање и синтезу.

Читалачка писменост се стиче и развија током процеса образовања и основ је за развијање нових знања, вештина и ставова (компетенција) током целог живота. Она је основ за лични и професионални развој појединца и друштва у целини. Укључује способност појединца да пронађе одговарајуће информације у различитим медијима, да их селектује, разуме, тумачи, критички анализира и вреднује.

Читалачка писменост ученика из Србије се проверава на националном (завршни испит на крају основног образовања и васпитања) и међународном нивоу (ПИСА и ПИРЛС).

ПИСА је међународно испитивање постигнућа ученика, узраста од 15 година, у читалачкој, математичкој и писмености у науци и представља најсвеобухватније истраживање у области образовања. Реализује се под окриљем Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), а Србија у овом истраживању учествује од 2003. године. У свим наведеним областима ученици из Србије показују исподпросечна постигнућа, а посебно у области читалачке писмености која подразумева способност разумевања прочитаног, његове употребе и вредновања.

ПИРЛС је, такође, међународно истраживање развоја читалачке писмености ученика који су у четвртој години школовања. Носилац овог истраживања је међународна агенција ИЕА (International Association for the Evaluation of Educational Achievement, Netherland) заједно са ТИМСС&ПИРЛС центром бостонског колеџа (Boston College, USA). Ово испитивање је први пут спроведено 2001. године и од тада се реализује сваке петегодине са циљем да се процени напредак читалачких постигнућа ученика, као и фактори који нањих утичу (школско и свакодневно окружење).

ПИРЛС дефиниција читалачке писмености гласи: Читалачка писменост је способност да се разумеју и користе они писани језички облици које захтева друштво. Читаоци могу конструисати значење из текстова у различитим облицима. Читају да би учили, да би учествовали у заједницама читалаца у школи и свакодневном животу и ради уживања.

Ово испитивање усмерено је на сврху читања – књижевно искуство и проналажење и употреба информација. У оквиру сваке сврхе истраживање је фокусирано на:

  • препознавање и примена експлицитно датих информација,
  • извођење директних закључака,
  • тумачење и повезивање идеја и информација;
  • вредновање и критичко промишљање садржаја и форме текста.

 Република Србија се, по први пут, укључила 2021. године (пети циклус), а  носилац истраживања ПИРЛС 2021 био је Завод завредновање квалитета образовања и васпитања (члан ИЕА од 2021. године) уз подршку Владе Републике Србије и Министарства просвете, а у сарадњи са Институтом за педагошка истраживања из Београда. У истраживању је  учествовало 4.037 ученика четвртих разредаиз 169 основних школа. Просечно постигнуће Србије износи 514 поена и више је од просечне вредности ПИРЛС скале. Србија има просечно постигнуће исто као и Француска, а ниже од Словеније, Немачке, Аустрије, Бугарске. У Србији, девојчице четвртог разреда имају већи просечни успех са предношћу од 9 поена.

Више о овом истраживању и постигнућима ученика из Србије на страници:

https://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/handle/123456789/945/PIRLS_2021_National_Report_Serbia_2023.pdf?sequence=1&isAllowed=y Национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености

Читалачка писменост је основ за напредак ученика у учењу, даљем образовању, личном и професионалном развоју. Основ, база, темељ за развој: критичког мишљења, медијске писменост и вештине комуникације, компетенције у науци, технологији и математици (СТЕМ), дигиталне и грађанске компетенције, за целоживотно учење.

Литература:

Текст припремио тим IQ Иницијативе за квалитетно учење

Scroll to Top