Шта је државна матура?
Испит
- на државном нивоу, организован од државе и њених институција – Министарство просвете и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Центар за испите. Поред завршног испита у основном образовању и васпитању, државна матура је још један испит организован од државе и њених институција;
- којим ученик завршава средње образовање и васпитање;
- који сви ученици полажу у исто време на целој територији Републике Србије. Време полагања испита је прописано календаром образовно-васпитног рада за средњу школу;
- који се полаже путем теста који је исти за све ученике;
- који подразумева екстерно прегледање тестова према јединственом кључу и критеријумима.
Зашто је овај испит важан за ученика/ученицу?
Зато што:
- добија уверење/сертификат о завршеном средњем образовању чиме се стиче услов за четврти ниво Националног оквира квалификације Србије (НОКС);
- има могућност да настави образовање на изабраном студиском програму;
- има могућност да се запосли/укључи у свет рада.
Које врсте испита подразумева државна матура?
- општу, стручну и уметничку матуру за ученике четворогодишњих средњих школа;
- завршни испит за ученике трогодишњих средњих стручних школа.
Где ученик/ученица полаже испите?
У средњој школи коју је похађао/ похађала три или четири године.
На ком језику се полаже овај испит?
На матерњем језику – српском, албанском, босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском језику.
Ученици, припадници мањинских националних заједница имају могућност да цео испит или неке делове полажу на српском језику.
Ученици који су средње образовање завршили према плану и програму за двојезичну наставу испит полажу на српском језику.
Како се испит полаже?
Путем теста који се припрема у Центру за испите Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Основ за израду питања:
- из општеобразовних наставних предмета су Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета;
- из уметничких наставних предмета су програм наставе и учења;
- из стручних наставних предмета су стандарди квалификација за стручне предмете за које су дефинисани и програм наставе и учења тамо где није дефинисан стандард квалификација.
Који наставни предмети су на Листи општеобразовних предмета?
- Српски језик и књижевност – наставни предмет који полажу сви ученици у оквиру опште, уметничке и стручне матуре. Ученици који су образовање стицали на једном од језика националних мањина полажу свој матерњи језик и књижевност уместо српског језика и књижевности;
- Математика – наставни предмет који полажу сви ученици у оквиру опште, уметничке и стручне матуре, уколико су га учили више од две године. Ученици који су математику учили до две године могу да полажу или могу да бирају други предмет са Листе општеобразовних наставних предмета.
- Предмети које ученик бира са Листе су: Страни језик, Историја, Географија, Биологија, Физика, Хемија, Српски као нематерњи језик за ученике припаднике мањинских националних заједница.
О структури матуре:
- Обавезни део опште, уметничке и стручне матуре подразумева три испита;
- Изборни део опште, уметничке и стручне матуре подразумева један или више испита са Листе општеобразовних предмета и ученик овај део полаже према сопственом избору, дакле није обавезан.
Општа матура је испит намењен ученицима општег средњег образовања и васпитања (гимназија) и подразумева следеће испите у обавезном делу:
1. Српски/Матерњи језик и књижевност, 2. Математика, 3. Предмет по избору ученика – Страни језик/Историја/Географија/ Биологија/Физика/Хемија/Српски као нематерњи језик за ученике припаднике мањинских националних заједница. Како ученик/ученица бира предмет по избору? Бира у односу на прописане услове изабраног студијског програма. Ако се ученик/ученица определи за изборни део онда бира наставни предмет/ предмете које није полагао/полагала у обавезном делу. |
Уметничка матура је испит који полажу ученици четворогодишњих средњих уметничких школа и подразумева следеће испите у обавезном делу:
1. Српски/Матерњи језик и књижевност; 2. Предмет по избору ученика – Математика, Страни језик/Историја/ Географија/Биологија/Физика/Хемија/Српски као нематерњи језик за ученике припаднике мањинских националних заједница; 3. Уметнички наставни предмет – ученик бира у односу на уметничко образовање које је стицао/стицала. Ако се ученик/ученица определи за изборни део онда бира наставни предмет/ предмете које није полагао/полагала у обавезном делу. Ученик/ученица има право да полаже и општу матуру, односно испит/испите који чине разлику у односу на већ положену матуру. |
Стручна матура је испит који полажу ученици четворогодишњих средњих стручних школа и подразумева следеће испите у обавезном делу:
1. Српски/Матерњи језик и књижевност; 2. Математика ако је ученик/ученица учила више од две године, а ако није онда је Предмет по избору ученика – Математика, Страни језик/ Историја/Географија/Биологија/Физика/ Хемија/ Српски као нематерњи језик за ученике припаднике мањинских националних заједница; 3. Стручни испит који се састоји од теоријског (тест за проверу стручно-теоријска знања из више стручних предмета) и практичног дела (матурски практични рад). Ако се ученик/ученица определи за изборни део онда бира наставни предмет/ предмете које није полагао/полагала у обавезном делу. Ученик/ученица има право да полаже и општу матуру, односно испит/испите који чине разлику у односу на већ положену матуру. |
Завршни испит ученици полажу путем практичног испита који се састоји из једног или више стандардизованих задатака којима се проверавају стручне компетенције прописане стандардом квалификација, односно стечена знања и вештине. |
Законски оквир државне матуре
Закон о основама система образовања и васпитања[1] прописује испите којима се завршава средње образовање и васпитање – општа, стручна и уметничка матура и завршни испит на крају трогодишњег средњег стручног образовања и васпитања (члан 78.).
Закон о средњем образовању и васпитању прописује право на полагања опште, уметничке и стручне матуре и завршног испита, програм и јавне исправе које се издају ученику/ученици након положене матуре, односно завршног испита (од члана 58. до 66.).
Закон о дуалном образовању[2] прописује полагање завршног и матурског испита за ученике/ученице који средње образовање стичу путем дуалног модела (члан 32.).
Правилник о програму опште и уметничке матуре[3] прописује право на полагање опште и уметничке матуре, језик полагања матуре, структуру матуре и начин полагања опште и уметничке матуре.
Правилник о програму стручне матуре и завршног испита[4] прописује ко има право да полаже стручну матуру и завршни испит, језик полагања ових испита, структуру тестова и начин полагања стручне матуре и завршног испита.
Правилник о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета[5] прописује опште стандарде постигнућа за осам наставних предмета који ће се полагати на државној матури и то: Српски језик и књижевност, Страни језик, Математика, Историја, Географија, Биологија, Хемија и Физика.
Правилник о општим стандардима постигнућа за предмет Српски као нематерњи језик за крај првог и другог циклуса обавезног образовања, општег средњег образовања и основног образовања одраслих[6].
Закон о високом образовању[7] у члану 9. прописује: „Право на високо образовање имају сва лица са положеном општом, стручном или уметничком матуром, у складу са овим законом и законом којим се уређује средње образовање.
Изузетно, под условима одређеним статутом високошколске установе, право на високо образовање има и лице без стеченог средњег образовања које конкурише за упис на студијске програме из уметничких области.”
У члану 100. прописује: „Високошколска установа врши упис на студије у складу са законом, уз вредновање опште, стручне и уметничке матуре.
Високошколска установа својим општим актом утврђује који се испити са опште, стручне и уметничке матуре вреднују приликом уписа на студије и утврђује критеријуме на основу којих се обавља класификација и избор кандидата за упис на студије.
Високошколска установа сачињава ранг листу пријављених кандидата за упис на студије првог степена на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању у четворогодишњем трајању и на матурским испитима, резултата испита за проверу посебних знања, склоности и способности и по потреби на основу успеха на националним и интернационалним такмичењима, у складу са општим актом високошколске установе (…).”
ПОДСЕТИМО СЕ:
Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године[8]– документ у коме се наводи неопходност дефинисања концепције опште и уметничке матуре као целовитог система оцењивања у току општег и уметничког средњег образовања и васпитања, а у циљу подстицања подизања квалитета, као и критеријум за улазак у систем високог образовања.
У истом документу је наглашена неопходност усаглашавања концепције завршних испита (матура) и пријемних испита у високом образовању.
Закон о основама система образовања и васпитања[9] из 2009. године је по први пут прописао полагање опште (члан 83.), стручне и уметничке матуре (члан 84.) и завршног испита (члан 85.).
Чланом 171. овог закона (2009.) прописано је да ће министар донети подзаконски акт о полагању завршног испита у стручној школи до краја школске 2012/2013. Године, а новим подзаконским актом ће донети програм о полагању опште, уметничке и стручне матуре до краја школске 2013/2014. године.
Изменама и допунама овог закона (2015.) измењен је и члан 171. који је прописао да министар донеси подзаконски акт о програму завршног испита у стручној школи до краја школске 2016/2017. године, а програм опште, стручне и уметничке матуре до краја школске 2017/2018. године.
Министар је донео подзаконски акт (правилник) о општој и уметничкој матури крајем 2017. године и у њему је наведено да се примењује почев од школске 2020/2021. године. Јануара 2018. донет је подзаконски акт (правилник) који регулише стручну матуру и завршни испит а примена почиње такође од школске 2020/2021. године.
Биљана Стојановић, МА, председница удружења IQ иницијатива за квалитетно учење
[1]„Сл. гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 6/2020 и 129/2021.
[2]„Сл. гласник РС”, бр. 101/2017 и 6/2020.
[3] „Сл. гласник РС – Просветни гласник”, број 11/2017
[4] „Сл. гласник РС – Просветни гласник”, број 1/2018
[5]„Сл. гласник РС”, број 117/2013.
[6]„Сл. гласник РС”, број 55/2017.
[7]„Сл. гласник РС”, бр. 88/2017, 73/2018, 27/2018 – др. закон, 67/2019, 6/2020 – др. закони, 11/2021 – аутентично тумачење, 67/2021 и 67/2021 – др. закон.
[8]„Сл. гласник РС”, број 107/2012.
[9]„Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 – Аутентично тумачење, 68/2015 и 62/2016 – УС.