Тестирање интелигенције почело је као покушај да се открију деца која због слабијих способности неће постићи задовољавајући школски успех и која захтевају посебан школски програм. Тестови интелигенције конструисани су тако да мере способности релевантне за школску успешност, па количник интелигенције позитивно корелира са академским постигнућем.
Другим речима, ученик који има већи количник интелигенције постићи ће, у просеку, бољи школски успех и више образовање. Интелигентнији ученици брже и лакше уче, боље интегришу нове садржаје у постојеће знање, боље се сналазе у новим ситуацијама, а сва та понашања усаглашена су са захтевима школе.
Но, треба имати на уму да је школски успех сваког детета резултат истовременог деловања многих чинилаца, међу којима је интелигенција само један од њих.
Често се истиче утицај интелигенције на школски успех, али истраживања показују да постоји и обрнут утицај, односно утицај школовања на повећање количника интелигенције.
Примена у школи – како са ученицима различитих способности
Интелигенција ученика има непосредан утицај на школско подучавање. Деца у одељењу различите су интелигенције, што наставник мора уважавати. Време у одељењу треба користити флексибилно. Наставник, свестан да неки ученици стичу нова знања врло брзо, а некима треба много више времена, може организовати час тако да након подучавања бољи ученици добију додатне задатке, док они који спорије и теже уче увежбавају основно градиво.
Такође, може прилагодити и начин подучавања потребама деце:
- подучавати у краћим сегментима;
- осигурати довољно повратних информација;
- јасно моделовати како треба радити, односно омогућити способнијој деци више самосталног рада.
Подучавање се може организовати и кроз рад у пару, при чему способнији ученици могу помоћи мање способним. За неке активности могуће је унутар одељења груписати децу сличних способности па им задавати примерене садржаје.