Искорак у будућност: Драга Љочић – прва жена лекар у Србији

Највиша школа коју су ученице у Србији могле да похађају била је Виша женска школа, која их је спремала за позив учитељице. Међутим, неке од девојака желеле су да стекну више образовање. Једна од њих била је и Драга Љочић.

Драга Љочић је рођена средином 19. века у Шапцу. После завршене основне школе уписала се на Вишу женску школу у Београду. У време када је завршавала школовање, 70-их година 19. века, и у Београду су почеле да се јављају прве идеје о равноправности полова. Такве идеје прихватила су и браћа Драге Љочић. Имајући њихову подршку, она је одлучила да студира медицину. Студије медицине уписала је 1872. године у Цириху, пошто је то био једини универзитет у Европи где су у то време могле да студирају и девојке. За време Првог српско-турског рата 1876/1877. године, привремено је прекинула студије и вратила се у земљу да лечи рањенике. Студије је окончала годину дана касније, када је стекла титулу доктора медицине, хирургије, бабичлука и очних болести.

По завршетку студија Драга Љочић је почела да ради у Општој државној болници. Иако је имала исте квалификације као и њене мушке колеге, добијала је мању плату од њих. Њени дуготрајни напори да постане равноправна с њима резултирали су – отказом. Лекарску каријеру наставила је приватном праксом. Тешкоће на које је у Србији наилазила нису је, међутим, одвратиле од намере да и једну од својих кћерки пошаље у Цирих на студије медицине.

Драга Љочић дала је велики допринос подизању медицинске културе у Србији. Један је од оснивача прве амбуланте у којој су сви болесници, без обзира на материјално стање, могли да добију медицинску помоћ. Највише се посветила бризи за смањење смртности одојчади, као и збрињавању напуштене деце. Била је један од оснивача и први председник Материнског удружења и Дома за напуштену децу.

Са руског језика превела је на српски књигу Гајење мале деце. Била је и прва председница Друштва београдских жена лекара, а велику пожртвованост показала је и током балканских и Првог светског рата.

Својим радом, образовањем, економском независношћу и немирењем са схватањима патријархалне средине у којој је живела, Драга Љочић почела је да крчи пут којим је у 20. веку кренуо велики број жена.

Текст је преузет из публикације:

Вулетић, А. Мијаиловић, Ј. (2005). Између посела и балова, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (45).

Scroll to Top