Кључни део ученичког самосталног учења јесте писање задатака, било да је реч о одговарању на питања или о писању састава и есеја на задату тему. Писање задатака подразумева извештавање о о новим сазнањима које је ученик стекао школским или самосталним учењем или пак вежбањем неке процедуре са сврхом постизања аутматизма.
Осим познавања градива, израда писмених задатака било које врста укључује познавање граматичких и правописних правила, баратање одговарајућим речника и познавање одређених схема које се могу користити у објашњавању градива. Пре него што почне да пише, ученик треба да има јасно одређену сврху писања и разрађен план. Разрађујући главне тезе, он мора водити рачуна о томе да опште тврдње и дефиниције поткрепљује примерима, а да закључке изводи из јасно наведених претпоставки. Јасноћи писања посебно доприносе организацијски обрасци текста, попут: набрајања, класификације, упоређивања и контраста, као и одређивање временског следа догађаја.
Подучавање у писању може се сврстати у три категорије:
Слободни приступ – у писању доминира ученик са својом иницијативом у тражењу објашњења и помоћи од наставника и других ученика. Дакле, ученик без ограничавајућих упутстава слободно ствара текст.
Презентацијски приступ – у подучавању доминира наставник који на традиционални начин, кроз излагање, објашњава структуру текста и каратктеристике, даје прецизна упутства за писање и на крају детаљно коригује текст.
Интеракцијски приступ – наставник са учеником расправља о сврси, садржају, начину писања и дискутује са ученисима о задатој теми. Уместо потпуно слободног писања, ученици раде у малим групама на специфичним краћим задацима, вежбама, о којима међусобно расправљају.
Упоређујући ова три приступа, установљено је да интеракцијски приступ доводи до три пута већег побољшања у писању састава од слободног писања, а а до четири пута већег побољшања у односу на презентацијски приступ.
План за састав и есеј у пет корака
Квалитет задатка се може знатно побољшати ако ученици претходно увежбају план писања. То, на пример, може бити план за састав и есеј у пет корака.
1. корак: Одлучи која је главна тема састава или есеја и напиши је у једној реченици. Затим одлучи коме ту поруку желиш пренети. Напиши прву реченицу којом желиш да привучеш пажњу.
2. корак: У другом одломку наведи неки пример или податак којим ћеш објаснити или поткрепити оно што се од тебе тражи у задатој теми. Размисли да ли су сви појмови јасни онима који ће читати твој задатак. Ако мислиш да нису, дефиниши их и објасни шта под њима подразумеваш.
3. корак: У трећем одломку додај још један доказ или пример који поткрепљује задату тему, било да је реч о писању састава или есеја.
4. корак: У четвртом одломку покушај да изнесеш и трећи разлог због којег мислиш да је оно што пишеш значајно. Ако га не можеш пронаћи, још једном размисли да ли си одговорио на задатак.
5. корак: У последњем одломку укратко понови тему. Поново се стави у положај оних који ће читати састав или есеј. Могу ли они пратити ток твог размишљања? Јеси ли сигуран да си примерима и подацима добро заступао и образложио своје мишљење о задатој наставној теми? Ако имаш неких недоумица или мислиш да су могућа и друга виђења, наведи их.
