Слободно време је људска потреба и веома је битно знати како га искористити. За децу и младе је од пресудног значаја да своје слободно време испуне на правилан начин када је реч о физичком, емотивном, материјалном, али и личном плану. Ефективно испуњавање слободног времена представља велику личну сатисфакцију, позитивно утиче на стицање знања и вештина и самим тим игра значајну улогу у креирању квалитета живота.
О значају квалитетне организације слободног времена, предностима, али и ризицима, као и о важности укључивања школе и породице, за IQ говори проф. др Саша Степановић, професор Високе школе социјалног рада из Београда.
Које су предности промишљеног трошења слободног времена?
Слободно време представља слободу и као такво има за циљ постизање унутрашњег задовољства. Иако је субјективно обележено, оно утиче на квалитет живота појединца. Када говоримо о деци и младима, веома је важно осврнути се на потребе детета, али и потребе савременог друштва и неговати креативност код сваког појединца. Потребно је деци дати психолошку слободу да самостално креирају своје слободно време и да кроз њега подстичу своју креативност. Деца ће своју личност и интересовања изградити много више кроз слободу, разноврсност и динамичне активности, него само кроз наставне планове и програме и оцене.
На који начин децу и младе едуковати о култури коришћења слободног времена?
Управо су школе право место за то. Квалитетне ваннаставне активности место су учениковог дружења и развоја, суживота са другима. Уколико уз школске активности придодамо и ваншколске, закључићемо да се младима пружа рука помоћи и подршке. На наставницима је да проуче различите активности у слободном времену и њиховог утицаја на формирање и развој личности.
Да би се испунили предуслови за промовисање културног или друштвено-позитивног слободног времена морају да буду испуњени одређени предуслови. Важно је да постоје дечја и спортска игралишта, рекреациони центри, забавишта, излетишта, одмаралишта, библиотеке, читаонице, клубови, дечји и омладински домови, летовалишта, позоришта, биоскопи, техничке радионице, омладинска насеља и градови и друге установе, а затим је потребно младе и одрасле оспособити за културно коришћење слбодног времена.
Слободно време младих требало би да буде вредносно обојено садржајима и активностима који ће омогућити младима интелектуално, естетско, морално и радно васпитање. Од вредносних оријентација младих у слободном времену зависи којим ће се активностима највише бавити и испунити своје слободно време.
Колико је важна улога породице?
Културу креативног одмора младих треба да развија и формира породица у сарадњи са школом, а не улица и кафићи. Последњих година запажена је тенденција да млади излазе из куће у касним сатима и долазе кући рано ујутру. Најчешће имају слабу контролу и родитељи нису упућени у начине њиховог провођења слободног времена. Како би се то избегло, изузетно је важно треба понудити деци што већи избор ваннаставних активности које ће искористити да сазнају нешто ново. Треба им омогућити да чешће путују, упознају нове људе, културе и стичу нова знања, да упознају различите језике и припреме се за улазак у свет рада. Неопходно је да школа и родитељи узајамно и организовано делују како би деци били доступни адекватни садржаји и како би им омогућили им правилан раст и развој.
Који су ризици лоше организације слободног времена, а шта можемо сматрати значајним активностима, када је реч о слободном времену?
Врло често одрасли, деца и млади троше слободно време на садржаје неодређене вредности. Последице тога су: нападно понашање, агресивност, запуштеност, друштвена неодговорност и многе друге, што све чешће повећава појаву малолетничке деликвенције и асоцијалног понашања уопште.
Активности слободног времена на подручју здравља и правилног физичког развитка младих су веома важне. У распореду слободног времена треба посветити пажњу бављењу физичким вежбама, спортовима и спортским играма. Такође не смемо изоставити ни активности које подстичу интелектуално васпитање и образовање, а којима се стичу нове спознаје из опште културе или из подручја друштвених, природних и техничких наука. Активности које проистичу из склоности и интереса појединца су садржаји слободног времена такозвани хобији и савремени човек их често упражњава. На тај начин усавршавају се техничка знања и вештине, развија се стваралаштво и подиже ниво радне и техничке културе.
Слободно време младих релативно је велики временски простор. Својим садржајима, облицима, интегрисан је у животе младих. Уколико је недовољно осмишљен и вођен, простор слободног времена може постати негативан. Зато је веома важно помоћи младима да организују и структуирају слободно време и омогућити им да сами учествују у његовом креирању. Треба водити рачуна о њиховим потребама за забавом, дружењем, али и за активностима које изискују физички и ментални напор, а све то у складу са њиховом слободом избора. Због тога велику пажњу треба посветити чиниоцима организовања слободног времена, родитељима, школи, вршњацима, али медијима, који постају све присутнији у нашим животима.
Поделите са пријатељима:
