Процес наставе и учења у школи се остварује на основу школског програма.
Школски програм је основни документ школе на основу кога се реализује процес наставе и учења. Полазишта за израду овог документа су: ученици, Развојни план (стратешки документ школе), План и програм наставе и учења, извештај о самовредновању и спољашњем вредновању рада школе. За израду школског програма важна су начела међу којима су и: усмереност на процесе и исходе учења; уважавање узрасних карактеристика у процесу стицања знања и вештина, формирања ставова и усвајања вредности; хоризонтална и вертикална повезаност у оквиру предмета и између различитих наставних предмета; поштовање индивидуалних разлика међу ученицима у погледу начина учења и брзине напредовања, као и могућности личног избора у слободним активностима; заснованост на партиципативним, кооперативним, активним и искуственим методама наставе и учења; уважавања искуства, учења и знања која ученици стичу ван школе и њихово повезивање са процесом наставе и учења. Школски програм је резултат сарадње свих наставника у школи. Припрема га Стручни актив за развој школског програма, а доноси га Школски одбор.
Школски програм је полазиште за израду глобалног (годишњег) плана рада наставника.
Глобални план наставника је полазиште за израду оперативног плана који може да се ради за тему/ област или месец.
Оперативни план наставника је полазиште за израду дневне припреме.
Исходи су полазиште за планирање процеса наставе и учења на глобалном, оперативном и дневном нивоу. На основу њих наставник:
- дефинише циљ учења предмета на нивоу разреда (глобални план), теме/ месеца, часа;
- планира опште међупредметне компетенције које ће развијати код ученика путем остваривања исхода (развијањем општих међупредметних компетенција наставник истовремено развија и кључне компетенције код ученика);
- планира образовне стандарде постигнућа на чијем достизању ради остваривањем планираних исхода;
- планира активности и садржаје путем којих ће на најефикаснији начин остваривати исходе, развијати компетенције и достизати стандарде.
Исходи су искази који показују шта ученик треба да зна, може и уме да уради на крају одређеног процеса учења, односно показују шта ученик може и уме да уради на основу знања стечених у процесу наставе и учења, тј. за шта ученике оспособљавају знања која су током једногодишње наставе и учења одређеног предмета стекли и изградили.
Дефинисани су за сваки наставни предмет, за крај разреда и остварују се током целе школске године путем различитих активности и садржаја,применом различитих приступа, метода и техника. Остваривањем исхода развијају се компетенције ученика.
Опште међупредметне компетенције представљају наративни опис који се заснива на интегрисању различитих знања, вештина, ставова и вредности, који се развијају у оквиру различитих предмета и који омогућавају младима да активно учествују у животу заједнице и да остварују личне интересе и аспирације, али и да доприносе развоју заједнице. Заснивају се на кључним компетенцијама зa целоживотно учење и интегрисаним знањима и вештинама из различитих научних дисциплина; развијају се кроз наставу свих предмета и активности (обавезни предмети, изборни програми, слободне и ваннаставне активности…); примењиве су у различитим ситуацијама; неопходне су свим ученицима зa лично остварење и развој, укључивање у друштвене токове и запошљавање; основ су за целоживотно учење.
Образовни стандарди постигнућа су описи онога што ученик треба да зна, може и уме да уради на крају образовног циклуса. Њихова основна функција је да измере шта су ученици достигли на крају одређеног периода (циклуса) школовања. Мерни инструмент су за степен остварености исхода и развијености компетенција.
Наставника усмеравају на који начин треба да обликују наставу како би се испунила очекивања дефинисана стандардима.
Активности које наставник планира за остваривање исхода, развој компетнција и достизање стандарда су полазиште за планирање метода и техника рада.
Садржаји су средство/ инструмент/ алатка путем којих се остварују исходи, развијају компетенције и достижу образовни стандарди постигнућа. Садржаје наставник планира у односу на исходе и активности. Један садржај наставник користи за остваривање више исхода и развијање различитих компетенција, односно један исход наставник развија путем различитих садржаја.
Кључни појмови су такође средство за остваривање исхода, развијање компетенција и достизање стандарда. За дефинисање кључних појмова важно је следеће:
- Шта је стварно важно знати?
- Шта је кључно за предмет/ садржај на коме се ради?
- Шта је важно дубоко разумети као полазиште/ подлога за даље учење и целоживотно учење?
Полазиште за њихово дефинисање су исходи.
Meђупрeдмeтни приступ нaстaви и учeњу је приступ који превазилази границе појединачних наставних предмета, а појединачни наставни садржаји се организују, повезују у смислене целине – теме. Међупредметни приступ настави и учењу подразумева: међупредметно повезивање које омогућава изградњу знања знатно ширих од знања које настаје ограничено на појединачне школске предмете. Доприноси дубљем, свеобухватнијем разумевању појава, процеса, појмова и проблема зато што ученик има прилику да их упознаје и сагледава из различитих углова и да их разматра из различитих перспектива.
