Вештине праћења подучавања јесу оне когнитивне вештине које ученицима омогућавају да с разумевањем прате наставу, посебно ону која се изводи методом излагања. Навешћемо само неке које могу бити од користи ђацима да лакше и успешније савладају и усвоје градиво.
Сврховито слушање
Праћење излагања претпоставља да слушалац почиње слушати говорника са унапред одређеним циљем, на основу којег ствара очекивања и претпоставке о садржају излагања и његовој важности за њега самог. Истовремено мора препознати да ли се циљ који је предавач имао на уму при састављању предавања поклапа с његовим личним циљем. Сврховито слушање није напросто усмеравање пажње на говорника. Слушање одговара процесу декодирања графичких знакова у читању и укључује више мисаоне процесе којима изговорена порука у слушаочевом уму добија смисао. Многа истраживања у тој области на узорцима од основношколских ученика до студената показала су да се вештина слушања може знатно побољшати подучавањем и увежбавањем.
Прављење бележака
Познато је да информације у краткорочном памћењу без понављања остају врло кратко и стога је важно да слушаоци развију вештину бележења кључних података и мисли које су изложене током предавања. Како би бележење било корисно, ученик мора да препозна структуру предавања, главне делове, као и кључне замисли и идеје. Будући да је дословно записивање немогуће, ученик мора да научи како ће говорникову поруку скратити и изразити је сопственим речима. То ће му касније омогућити да се лакше снађе у белешкама и боље запамти градиво
Повезивање и упоређивање с постојећим знањем
Трећа кључна вештина својствена компетентном слушаоцу јесте повезивање оног што слуша с већ постојећим знањима о теми. На тај начин он проверава сопствено разумевање, потврђује ваљаност оног што већ зна или пак уочава могуће нелогичности, нејасноће или чак нетачности у излагању. Успостављање спољашњих веза са сопственим предзнањем и искуством, као и непосредно повезивање нових информација са старима, подстиче процесе акомодације и асимилације нових спознаја.
Вештине самосталног учења
Осим школског учења, ученици код куће још доста времена проводе у самосталном учењу како би ново градиво из радног памћења могли успешно похранити у дугорочно памћење из којег ће га касније моћи дозвати и употребити. У основи самосталног учења налазе се следеће когнитивне вештине:
- вештине организовања и елаборације уџбеничких текстова;
- вештине решавања проблема у математици и природним наукама;
- вештине писања слободних састава;
- вештине похрањивања информација у дугорочно памћење;
- вештине критичког мишљења;
- метакогнитивне вештине.