Одређен ниво анксиозности може бити користан код учења, али ако пређе границу, делује као ометајући фактор. Која ће количина анксиозности мотивисати, а која ометати учење, зависи од задатка које је дете добило, али и од личности детета. Што је задатак тежи, то ће анксиозност више ометати дете у бављењу њиме.
Најчешћи извор анксиозности код деце јесте страх од неуспеха. Страх се може јавити код тешких испита од којих зависи оцена или чак успех на крају године.
Испитна анксиозност најчешће се одређује као стање узбуђености, напетости, осећања нелагоде и забринутости, које се јавља у испитним ситуацијама, након њих и при њиховом замишљању и очекивању.
Како смањити испитну анксиозност код детета?
- избегавајте временски притисак
- нагласите детету шта је учинио добро, а шта лоше на претходним тестовима и да је то важније од саме оцене
- истакните да су тест и испитивање прилика да дете види колико је напредовало, а не мера његових способности
- у одређеним ситуацијама реците детету да је нешто тренутно изнад њихових могућности и да ако не успеју не треба да буду забринути због тога
