Чак и када се не губи много времена на часу и већи део часа је посвећен учењу, то не значи да ће у то време ученици заиста радити оно што се од њих тражи. Колико ће поједини ученик заиста учити зависи од његове пажње и спремности за учење.
Како се то може повећати?
Занимљивост и стална заокупираност
Најбољи начин да се продужи време које ученици заиста проводе у учењу јесте да час буде занимљив, да укључи ученике, те да оно што се учи буде у складу са интересовањима ученика. Наставник мора да буде активан и не преспор, а добро је да методе често мења. Такође, ученици морају имати прилику да што чешће сами активно учествују у ономе у чему се подучавају. Сарадничко учење такође је у вези са овим питањем и ефикасније је од индивидуалног учења. Пожељно је избегавати сваки прекид или успоравање часа. Ученици увек морају да раде нешто и не смеју се у томе прекидати.
Континуирани прелаз с једне активности на другу
У одељењу се често прелази с једне активности на другу. Након што је наставник нешто објаснио, прелази се на самосталан рад ученика; након што је један ученик одговарао, прелази се на другог; са часа се одлази на ужину итд. Ти прелази са једне активности на другу у основној школи заузимају и до 15% одељењског времена и у то време обично има највише недисциплинованог понашања.
Како се такви прелази могу успешније обавити?
- За прелаз с једне активности на другу наставник мора да научи ученике одређеним сигналима. На пример, у почетним разредима основне школе може користити звоно као знак да сви морају престати с разговором да би саслушали његова упутства.
- Пре него што почне прелаз с једне активности на другу, ученици морају знати шта треба да учине након сигнала.
- Боље је да сви ученици истовремено пређу с једне активности на другу него да то чине један по један.
Одржавање групне пажње
Требало би да сви ученици непрекидно буду усмерени и укључени у рад, чак и у случају кад наставник ради само с једним од њих. Два главна принципа за
одржавање групне пажње су: одговорност и групна будност или спремност.
Одговорност се односи на степен у којем наставник сматра ученике одговорним за њихов учинак за време групног рада. Примери за повећање одговорности у таквом раду су следећи: ученици наглас одговарају заједно, ученици подижу увис то што су написали или нацртали тако да то наставник може видети, наставник обилази ученике како би видео шта су урадили, један ученик нешто ради, а други посматрају како би то касније могли прокоментарисати.
Групна будност односи се на стратегију постављања питања која све ученике за време часа држи спремним. Један од начина јесте да се прво постави питање, а онда се прозове ученик који на њега треба да одговори. Ако би се прво прозвао ученик а онда поставило питање, пажња осталих ученика одмах би ослабила. Постављање питања ученицима случајним редоследом такође помаже у одржавању пажње.
Стална свесност о понашању ученика
Наставник који је стално свестан тога шта се догађа у одељењу може тренутно реаговати на свако ремећење рада и зна ко је такво понашање започео. Уколико стално није свестан свега што се догађа, може направити погрешку и казнити ученика који уопште није крив. Стога је добро да наставник што чешће прати погледом одељење и са ученицима успоставља контакт очима.
Не прекидати час због проблема дисциплине
Наставник треба да буде у стању је да изађе на крај с ремећењем дисциплине у одељењу, а да притом не прекида час. На пример, ако ученик листа испод клупе неки часопис док наставник говори, наставник може да дође до тог ученика, узети часопис, склонити га на страну и наставити да говори. Већина ученика неће ни приметити да се нешто догодило.
