Кључну улогу при одабиру и даљем прослеђивању информација које се затекну у нашем сензорном регистру има процес пажње. У сваком тренутку наша су чула изложена најразличитијим дражима – бојама, звуцима, мирисима итд. Већина тих дражи није нам потребна или је сувишна, односно ми се не можемо усредсредити на све њих. Пажња се одређује као процес избора неких дражи из мноштва оних које нас окружују и непрестано салећу.
Како би се ученицима олакшало усмеравање и задржавање пажње на школском градиву, наставник може предузети различите мере које почивају на сазнању да је наша пажња селективна, да реагујемо на истакнута физичка својства дражи, те да монотонија подраживања смањује општу побуђеност и отвореност за примање дражи.
Поступци којима наставник може усмеравати пажњу ученика јесу:
- коришћење заповедних исказа (нпр. Пазите!, или Ово је важно! и сл.)
- промена физичких својстава дражи (на пример, мењање јачине гласа, мењање положаја тела наставника, мењање боје креде)
- увођење необичних или неочекиваних дражи (на пример, при дељењу двоцифрених бројева укључити и неки троцифрени, на часу географије пустити музику или химну земље о којој се учи, при читању приче уметнути или променити неки део)
- употреба емоционално обојених дражи (на пример, у математичким задацима употребити имена деце из одељења, предавање започети шалом и сл.)
Поступци којима наставник може задржавати пажњу ученика јесу:
- мотивисање ученика објашњавањем сврхе учења неког градива и указивањем на личну корист коју ће ученици од тога имати
- вођење рачуна о томе да се ново градиво предаје на часовима кад су деца одморна
- мењање активности током часа; по правилу, пажња се на истој врсти материјала успешно одржава 15 до 20 минута
- увођење паузе између појединих наставних целина, у које се могу уметнути физичке активности (на пример, вежбе за подизање енергије и разгибавање)
