ОД ПАШЊАКА ДО НАУЧНИКА
Верни старим обичајима Срба, у дугим зимским вечерима Идворци су одржавали своја посела. Као дечак, ја сам био на многима од њих у кући свог оца. Старији људи би поседали око топле пећи на клупи направљеној од истог материјала као и сама пећ, обично од меких цигала, омалтерисана и окречена. Људи су пушили и разговарали, а изгледали су као сенатори, самозвани чувари све мудрости у Идвору. Крај ногу старијих седели су на клупицама млади људи, а пред сваким од њих је стајала котарица у коју су крунили жута зрна са великих кукурузних клипова. То би радили цело вече. Старије жене седеле су на малим клупама дуж зида; оне су преле вуну, лан или кудељу, шиле или везле. Као мајчином љубимцу, мени је било дозвољено да седнем поред своје мајке и слушам речи мудрости и маште из уста старих људи, а понекад и из уста средовечних или младих, ако би им то старији дозволили. С времена на време, запевале би жене понеку песму која је била у вези са поменутим догађајима. На пример, када би неко од старијих људи завршио беседу о Карађорђу и његовим борбама против Турака, жене би запевале песме у којима се слави храбри Карађорђев војвода Хајдук Вељко, који је са шаком Србијанаца бранио Неготин од велике турске војске по Мула-пашом. Ова храбра чета, како је песма опева, подсећа на ону малу чету старих Грка у бици на Термопилима.
Крајем те године моја мајка је успела наговорити оца да ме пошаље у вишу школу у Панчеву. Тамо сам срео учитеље који су на мене учинили јак утисак, нарочито њихово познавање природних наука које су биле сасвим непознате у Идвору. Тамо сам први пут чуо за неког Американца који се звао Франклин, а који је помоћу кључа и змаја открио да је муња последица електричног пражњења које настаје између два облака, а да је грмљавина последица експлозивног ширења ваздуха нагло загрејаног проласком електричног пражњења.
Кад сам посетио свој дом, искористио сам прву прилику да свом оцу и његовим пријатељима, који су се окупили пред нашом кућом у недељу поподне и разговарали, испричам шта сам ново научио. Одједанпут сам приметио да су се отац и његови пријатељи загледали у чуду, изгледало је као да се погледима питају: „Какву нам то јерес прича овај дрски деранˮ. А онда ме отац строго погледа и упита да ли сам заборавио оно што ми је често говорио – да грмљавина настаје услед тандркања кола светог Илије кад се вози кроз рај и да ли ја мислим да тај Американац Франклин, који се играо змајевима као беспослено дете, зна више о томе него најмудрији људи у Идвору. Увек сам високо ценио очево мишљење, али овог пута нисам могао а да се не насмешим са призвуком ироније, што га је наљутило. Кад сам приметио срџбу у његовим крупним црним очима, скочио сам и побегао.
Михајло Пупин (1854-1935)
Био је чувени српски физичар. Овај текст је
одломак из његове аутобографије.
Текст је преузет из: Ристовић, М. Стојановић, Д. (уредници). (2001). Детињство у прошлости 19. и 20. век. Помоћни наставни материјал за средње школе. Београд: Удружење за друштвену историју.
ПРЕПОРУКЕ ЗА НАСТАВНИКЕ
Текст „Од пашњака до научникаˮ може да се користи на часовима различитих наставних предмета (нпр. Природа и друштво, Историја, Физика, Социологија).
Током рада на овом тексту тражите од ученика да:
→сећање Михајла Пупина ставе у историјски контекст (којој држави је припадао Идвор, који друштвени и историјски догађаји су обележили време у коме је живео Пупин);
→тумаче одређене реченице као нпр. „Тамо сам срео учитеље који су на мене учинили јак утисак, нарочито њихово познавање природних наука које су биле сасвим непознате у Идвору.ˮ;
→изведу закључак на основу текста и наведене реченице која наука је биле заступљене у Идвору;
→објасне како је учитељ из Панчева утицао на даље образовање Пупина;
→прочитају пупинову аутобиографију и да на основу ње сачине карту његовог кретања током живота;
→пронађу изворе којима се доказује Пупиново пријатељство са Вудро Вилсоном и Версајском мировном конференцијом;
→наведу Пупинове савременике у уметности (књижевници, сликари, музичари) и науци.
Ово су само неки од задатака које можете ученицима делегирати и кроз Пупинов живот (аутобиграфију) тумачити друштво у Банату (Хабсбуршка монархија) у другој половини 19. века; промене у науци и техници као резултат научних и техничких открића; правце у уметности, значјане уметнике и уметничка дела.
Такође, пожељно је планирати обилазак Музејског комплекса Михајло Пупин у Идвору. Више информација о овом музејском комплексу можете добити на страници https://www.muzejpupina.rs/
Текст припремила
Биљана Стојановић, МА