Програм El sistema је почео 1974.г у Венецуели, са једанаесторо деце у гаражи, да би се данас у програму школовало више од деветсто хиљада младих. Визија оснивача програма Др Хозе Антонио Абреуа је да “музика треба да буде призната као фактор социјалног развоја у највишем смислу, јер преноси основне вредности – солидарност, хармонију и узајамно разумевање. Она има и својство да уједини заједницу и изрази најфинија осећања”. Његов иновативни приступ користи снагу музике да премости разлике међу људима. Програм, не инсистирајући на прецизности и перфекцији извођења, акценат пре ставља на страст, љубав, емпатију и радост живота. То се постиже кроз групно музицирање деце у оркестрима и пружање могућности предавачима да се професионално усавршавају. У овом процесу деца и професори инспиришу једни друге да постигну успех кроз заједниц̌ки рад.
Данас се програм проширио у више од 60 земаља на свим континентима и обухвата више од 4 милиона деце и омладине, који се кроз часове музике укључују у школски систем и спасавају од друштвене маргинализације, па и делинквенције. Имајући ово у виду, UNESCO је програм прогласио за најуспешнији социјално – инклузивни пројекат у светским размерама. Еl sistema методологија је изнедрила изванредно талентоване и остварене професионалне музичаре као што су светски познати диригент Густаво Дудамел и ексклузивни уметник Дојче Грамофона Франциско, Пачо Флорес, за нас важан и као кооснивач Музика наде и њен амбасадор. Методологија El sisteme призната је и подржана од стране многих реномираних уметника, међу којима су Плацидо Доминго, Клаудио Абадо, Јо Јо Ма и Гералд Вирт, уметнички директор хора Бечких дечака.
Према речима Ђурђе Папазоглу, извшрне и музичке директорке Music art project, ова организација је заједно са коооснивачем Francisco Pacho Floresom 14. новембра 2014. године потписала Писмо о намерама са Fundacion Musical Simon Bolivar из Венецуеле чиме се званично укључила у глобалну мрежу El sistema и добила њихову подршку да почне програм под називом Музика наде.
– По оформљавању МАП центра, сва деца и млади су позвани да учествују у ван-наставним програмима бесплатно, 3 до 5 пута недељно. Центри су повезани на локалном, регионалном и националном нивоу и представљају јединствен модел сарадње деце, наставника музике, уметника, родитеља и њихових окружења. Сви програми засновани на визији El sistema методологије укључују ових пет елемената у својој имплементацији – друштвене промене, приступачност, оркестри и хорови, учесталост и повезивање – објашњава Папазоглу.
Шта подразумева Музика наде и зашто баш тај назив?
Музика наде системски и методолошки развија оркестре и хорове и спаја децу са друштвених маргина са децом која нису испала из система образовања, те их на тај начин кроз музички дијалог укључује у друштво.
Из досадашњег искуства знамо да овакав процес наше учеснике трансформише, како изнутра (што чини музика), тако и кроз спољну интеракцију (когнитивно и у развијању вештина концентрације, тимског рада, дисциплине, самопоштовања итд).
Програм смо назвали Музиком наде из потребе стварања ширих перспектива за наше учеснике. Желели смо да и најугроженији имају прилику да развију свој духовни свет који би на крају надишао њихову материјалну оскудицу, а пошто је музика спонтана и доступна сваком од нас, сиромаштво не би смело да буде изговор или препрека за бављење уметношћу.
Музика наде има за циљ стварање нових генерација креативних лидера који ће допринети квалитетном одрживом развоју образовања, успешној инклузији, развијеној култури и дугорочном развоју заједнице и друштва. Такви појединци ће увек тежити стварању хармоничнијег друштва и праведније будућности.
Како се овај вид образовања уклапа у инклузиван приступ образовању?
Овакав вид образовања користи музику, њену спонтаност и доступност, као алат социјалне инклузије. То чини стављајући акценат на страст коју буду само музичко дело, жељу, мотивацију учесника да достигну свој максимум без присиле или замки које доноси перфекционизам. Учење се базира на групном раду у оквиру ансамбла, где постоји баланс између резултата који је постигла цела група и пажње која се посвећује појединцу. Оркестар заправо представља модел друштва, где се конкуренција међу појединцима замењује заједничким настојањем да се постигне резултат. Програм инсистира на томе да све своје учеснике учи толеранцији и емпатији и стварању окружења у којем је свако од њих у епицентру промене коју жели да постигне или види у својој околини. Потом, кроз промену понашања детета, системом концентричних кругова, програм делује и на промену његове уже и шире породице и друштва као целине. Тај талас невероватне енергије и неочекиване лепоте последично и непогрешиво мења срца и лице шире заједнице, што програм чини јединственим, свеобухватним и изузетно ефектним.
За непуних 6 година успели смо да програм реализујемо у 11 градова: Београд, Нови Сад, Обреновац, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Бујановац, Сурдулица, Лесковац, Краљево и Врање и да у њега укључимо око 1500 деце, корисника центара за социјални рад и ђака основних и музичких школа, док је преко 500 наставника прошло обуке.
Обезбедили смо укључивање програма Музика наде у домаћи школски систем и његову одрживост захваљујући подршци Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Комисије Републике Србије за сарадњу са UNESCO, Сталне конференција градова и општина, музичких школа и културних центара у градовима где смо присутни.
У Београду је био организован и камп. Ко је био укључен, у оквиру ког пројекта је камп и којим догађајем је завршен?
Music Art Project, је свој IV национални оркестарско-хорски камп Музика наде за више од 150 младих из Бујановца, Сурдулице, Лесковца, Краљева и Београда реализовао у Земуну од 19. до 26. јула ове године. Специјализоване инструменталне, певачке, хорске и оркестарске радионице са децом од 12-16 година водили су домаћи и страни педагози с циљем да учесници кампа, бавећи се музиком, открију и развију свој пуни потенцијал. Део овог образовно – инклузивног кампа су биле и, са посебном пажњом креиране, друге уметничке, еколошке и спортске активности и игре које су допринеле бољој кохезији учесника из различитих крајева Србије.
Круна овогодишњег кампа био је свечани концерт у сали Коларчеве народне задужбине, са класичним делима Бетовена, Мусоргског, Холста, Гарсије и Артеса, као и познатим дечјим, етно и поп нумерама уз које су се и извођачи и публика незаборавно провели. На сцени су поред 150 деце, 20 МАП наставника била и 4 страна уметника: диригент и виолиниста Хозе Ангел Салазар Марин (Венецуела/Грчка), хорнисткиња и експерткиња за специјално музичко образовање кроз музичке игре Францис Гаљарди (Венецуела/Грчка), трубач Серхио Аруе Доминго (Шпанија) и перкусиониста са Краљевског конзерваторијума у Мадриду Мануел Перез Делгадо (Шпанија).
Камп и концерт су реализовани у склопу пројекта Сутра почиње данас који се бави проблемом социјалне искључености деце која долазе из маргинализованих заједница, са циљем отклањања предрасуда и дискриминације у раном узрасту и стварања окружења које је отворено и негује различитост, уједно оснажујући децу и младе да се укључе у развој политика које их се тичу и које имају утицај на њихов живот. МАП своје пројектне активности спроводи у партнерству са НВО Праxис, а у склопу Програма Подршка цивилном друштву 2018 и пројекат је финансиран од стране делегације Европске Уније у Србији.
Нишка бања – МАП Музика наде
„Песма о љубави“ (Shape of you) – МАП Музика наде
Видео материјал преузет са YouTube канала ”Music Art Project”
