Добри читачи разликују се од оних слабијих управо по вештини декодирања речи и способности да, уколико им затаји једна техника, брзо искористе другу. Говорећи о теоријама читалачких подвештина, најважније су две: препознавање
речи и разумевање прочитаног.
Шта те вештине укључују и како их развијати?
Препознавање речи
- Стално проширивање листе речи које се целе препознају. Што је та листа већа, то читалац ређе застаје да би анализирао слово-по-слово о чему се ради. Обично су то у почетку: име детета, рођачки називи (мама, тата, син, брат…), па називи објеката у дететовој близини итд.
- Употреба контекста – у почетку сликовног, а касније све више и текстуалног.
- Коришћење речника и других приручника са сврхом проналажења објашњења и одређивања појмова.
Разумевање значења прочитаног текста
Јединице разумевања текста су речи, реченице, одломци текста и текст у целини. Постоје и различити типови, односно нивои разумевања: дословно разумевање, интерпретативно, критичко и креативно.
Истраживања углавном показују да су програми за подршку посебно успешни за развијање следећих стратегија разумевања прочитаног:
- сажимање прочитаног одломка
- издвајање главних идеја
- лреирање различитих облика графичке презентације прочитаног
- бележење главних теза – као помоћи при запамћивању нових речи
- продукција питања о значењу и смисла текста
- покушај одговарања на свако питање које је, ради провере разумевања, укључено у текст
- активирање пређашњих релевантних знања ради бољег повезивања новог текста
- упоређивање предметних и већ стечених искустава.
