Занимљиво је питање односа креативности и интелигенције. Они који постижу ниске резултате на тестовима интелигенције постижу и ниске резултате на тестовима креативности. Они који постижу високе резултате на тестовима интелигенције постижу од најнижих па све до највиших резултата на тестовима креативности. Просечна интелигенција јесте нужан, али не и довољан услов за креативно мишљење.
Како подстицати креативност
Захтеви школе најчешће су усмерени на конвергентну продукцију, но развијен је читав низ техника које могу послужити и за подстицање креативног понашања ученика. Притом треба водити рачуна о томе да је неко решење наставнику можда познато, али за дете које је дошло до решења оно може бити сасвим нов и креативан одговор на проблем.
Један од начина подстицања креативности у одељењу јесте постављање питања која побуђују различите функције:
- памћење – ко?, када?, где?
- конвергентно мишљење – како?, зашто?, објасни!
- дивергентно мишљење – на колико начина можеш…?, шта би се могло догодити кад…?, имаш ли другу идеју…?
- вредновање – упореди, шта је боље, лепше…?.
Други начин је тзв. мождана олуја (brainstorming), чији је циљ подстицање флуентности идеја. При том поступку, наставник усмерава ученике на одређен проблем и тражи што више идеја за могуће решење.
Мождану олују треба водити у складу са следећим правилима:
- свима треба дати прилику да изнесу своје идеје;
- није дозвољено вредновање у фази продукције идеја;
- што више идеја, то боље – већа је шанса да ће добра идеја бити међу њима;
- добродошле су интеграција и комбинација идеја – тј. већ поменуте идеје могу да се комбинују;
- евалуација је добродошла након што су све идеје изнете.
Извођење последица неког догађаја може бити занимљиво и деци и наставнику, а уједно подстиче дечју креативност. Тако нпр., ученици могу промишљати одговоре на питање Шта би се све догодило да сутра на Земљи нестане нафте?
Осим поменутих техника, специфичних за подстицање креативности, покушајте да у настави искористите и следеће предлоге:
- организујте наставу тако да подучавате ученике у појмовима, а не у чињеницама;
- омогућите индивидуализоване приступе и пројекте под стручном супервизијом;
- омогућите ученицима контакте са изворима информација и креативним појединцима;
- осигурајте подстицајну, незастрашујућу атмосферу;
- немојте ви бити судија (проценитељ) постигнућа у одељењу, научите децу да га сами вреднују;
- моделирајте сами креативно мишљење и понашање;
- подстичите ученике да буду креативни, оригинални, да осмисле нова решења проблема;
- систематично награђујте нова решења;
- укључите у рад активности које траже и омогућују велики број тачних одговора.
