Позитивно родитељство

Како објаснити данас родитељство? Неко ће рећи да је то занимање за које се нико никада није школовао, неки да је то привилегија, а други да је то најважнији животни позив проткан падовима и успонима. Дефинитивно, родитељство је позив стар колико и сама цивилизација мењао се кроз историју невидљиво од генерације до генерације, сукобљавајући традиционалне васпитне стилове родитеља који су се свесно или несвесно ослањали на васпитне методе и технике сопствених родитеља са применом нових породичних образаца који данас фокус стављају на дете и његов развој у сваком погледу. И поред чињенице да се и данас у нашим породицама могу уочити васпитне методе и технике родитеља који су преферирали наши родитељи, али и родитељи наших родитеља, као и родитељи наших бака и дека, евидентно је да је васпитање у породици  претрпело значајне промене током последњих деценија. Свест нас као родитеља да се одупремо традиционалним васпитним обрасцима који су за последицу могли имати више негативне него позитивне ефекте на дете, а касније на одрaслу особу, довела нас је до стварања нових васпитних стилова у породичним околностима који су мање или више успешни.

Традиционални васпитни стил родитеља у породици је у својој основи ауторитаран где се увиђа да су родитељи строги и захтевни, без или са мало топлине према детету, а дисциплину остварују претњама и казнама, а на цени код ових родитеља су послушност и поштовање ауторитета. Комуникација је овде једносмерна и изостаје објашњавање сопствених родитељских одлука детету, па  се поставља питање колико родитељи преферирајући овај васпитни стил размишљају и могу да утврде шта дете мисли и осећа. Родитељи свесни да овај васпитни стил није пожељан почели су трагати за новим васпитним методама и техникама где се појављују две крајности и то са једне стране занемарујући и пермисивни стил који са собом носе негативне ефекте насупрот позитивном родитељству за које данас можемо рећи да је најпожељнији начин васпитавања деце у породичним околностима. Негативна крајност трагања за васпитним методама које су различите од традиционалног ауторитарног стила је пермисивност или попустљивост, а одликује се тиме да родитељи преферирајући овај стил уз пуно топлине и позитивних осећања удовољавају свом детету не фокусирајући се само на потребе него и на жеље и захтеве детета. Детету је дата превелика слобода без ограничења и поштовања правила где се ствара однос који је емоционално преосетљив, а дете у оваквим околностима отежанo развија самоконтролу, одговорност, а ван породичног окружења може показивати несигурност, али и импулсивност када се сретне са ограничењима којих нема у породичним околностима. Исту позицију као и пермисивност заузима занемарујући васпитни стил родитеља који окренути себи својим потребама, жељама и захтевима или пак својим пословима, успеху, обавезама, занемарују потребе детета где је видљива слаба контрола и подршка као и минимални захтеви који се постављају пред дете од стране родитеља.  Вероватно је да у недостатку контроле, подршке, али и социјалних контаката унутар породице, дете ван ње ће показивати неповерење, мање тражити подршку, спорије градити самопоштовање и усвајати правила која су свуда око нас. Насупрот васпитним стиловима пермисивности и занемаривању који се појављују као одговор на ауторитарни васпитни стил који је уз мање модификације преношен са колена на колено од родитеља ка деци, позитивно родитељство је васпитни стил који такође настаје као одговор на традиционални односно ауторитарни васпитни стил родитеља. Карактеристике позитивног родитељства као васпитног стила указује нам кроз праксу на то да ће дете у породици где се преферира позитивно родитељство развити самопоуздање, добру самоконтролу, самопоштовање, одговорност за сопствене поступке, али и осећај поверења, искрености, поштовања где родитељи негујући овај стил стварају добру основу за развијање детета у једну стабилну, одговорну особу са пожељним особинама личности. Позитивно родитељство подразумева да је родитељ подржавајући ауторитет који је у овом случају узор свом детету, где у васпитању родитељи:

  • подстичу самоконтролу и самодисциплину, свест о себи и унутрашњу мотивацију;
  • негују слободу избора и одговорност, где дете бира да уради нешто и сноси последице свог понашања;
  • контролишу услове, а не дете, где је акценат је на превенцији непожељних понашања;
  • указују на важност поштовања ауторитета, јер ауторитет доноси нешто ново, од њега се учи;
  • када санкционишу понашање детета, то раде да би се дете или неко други заштитило и да би дете нешто научило, а свако санкционисање прати образложење и
  • указују на то да грешке које правимо су ситуације за учење које воде исправљању или поправљању начињене грешке/штете.

Важна карика позитивног родитељства је грађење поверења између детета и родитеља. То је дуготрајан процес и поверење се не може стећи преко ноћи. Оно се гради од најранијих дететових дана, па тако на пример ситни задаци које у складу са узрастом дајемо свом детету родитељ невербалним путем шаље поруку да дете то може да обави. Наравно у почетку је важно те ситне задатке радити заједно да би у неком тренутку дете могло самостално без родитељске помоћи урадити исто као и са родитељима. Резултат оваквог односа је чињеница да ће се дете осетити поносно што је самостално урадило то и то, а овакве ситуације које су усклађене са узрастом детета су пут ка самосталности током одрастања. Поред ситних малих задатака чији ефекти се награђују похвалама треба имати у виду да је комуникација  важна ставка у грађењу поверења између родитеља и деце где исказивање поштовања и уважавања са једне стране води ка узајамној размени исте. Када је реч о комуникацији важно је да родитељи заједно са дететом  подстакнете позитивне интеракције, спустите се на њихов ниво и бар на тренутак будите дете, односно будите део игре у којој је ваше дете, можда лик из неке приче, возач воза или авиона, продавац у импровизованој радњи вашег стана, или пак спортски коментатор игара којима се играју ваша деца. Кроз игру, смех, активно учешће, добру комуникацију стварају се услови да невидљиве узајамне везе унутар свих чланова породице постану јаке и нераскидиве у којима ће се временом уградити поверење као ослонац на које дете може рачунати кад процени да му је потребно.

У брошури Мора да може другачије, Центра за права детета дати су савети родитељима како да негују позитивно родитељство кроз алтернативна решења која су сјајан ресурс за родитеље и породично васпитање:

  • никада не вређате дете – немојте га етикетирати и понижавати – да ли ико може да научи нешто вредно када се осећа понижено?;
  • критикујете поступак, а не личност детета;
  • будете доследни, чак и у ситуацијама када вам се чини да је лакше попустити и поред тога што је тешко бити све време доследан, покушајте да ваше методе васпитавања буду сваки дан исти. Честе промене збуњују дете;
  • укључите децу у дефинисање правила (јасна, конкретна и за све разумљива), као и последице њиховог кршења;
  • Будите чврсти и сталожени, важно је да заиста мислите оно што кажете, као и да сте спремни да то одмах спроведете у дело. Дете мора да види да сте озбиљни. Обраћајте се детету смиреним тоном без викања;
  • пожељно понашање претворите у забаву и игру, већа је вероватноћа да ће вас дете послушати;
  • искористите прилику да увек похвалите дете када се понаша у складу са правилима – славите свако побољшање у понашању детета, помозите им да се осећају прихваћено. Фокусирајте се на постигнућа, а не на грешке;
  • ме покушавајте да контролишете све – изаберите своје битке и поставите приоритете. Не морате на све да реагујете;
  • дајте деци простора и уживајте у доприносу који могу да дају. То ће детету помоћи да одрасте, а вама да одахнете;
  • потрудите да за свако НЕ дате објашњење;
  • уколико желите да дете прекине са неком активношћу, немојте то чинити нагло, припремите га за то;
  • говорите о ономе што желите да се деси, а не о ономе што не желите;
  • објасните детету зашто је нешто опасно или непримерено;
  • потражите решења заједно, питајте дете како оно види ситуацију;
  • понудите детету више решења за ситуацију у којој се налази. Понудите избор кад год је то могуће и
  • контролишите услове, а не дете.

Позитивна дисциплина која је саставни део позитивног родитељства даје решења за развијање самодисциплине детета где се у васпитном процесу јасно саопштавају очекивања родитеља, правила и ограничења уз образложење зашто је то важно. Позитивна дисциплина у васпитању деце у породици отвара низ могућности за изграђивање односа између деце и родитеља који ће бити пун узајамног поштовања. Оно омогућава изградњу добре комуникације и овладавање вештинама добре комуникације које ће трајати цео живот. Када дете има проблем и када га саопшти родитељима трагање детета за решењима уз подршку родитеља је још једна значајна карика којом припремамо дете за самостално доношење одлука којом негујемо самопоуздање, али и одговорност детета. Позитивна дисциплина негује вештине, способности детета, његове капацитете развијајући самопоуздање и самопроцену детета у чему је добро, а у чему не. Деца се уче решавању проблемских ситуација, јер се ослањају на сопствене снаге које се негују у породици. Позитивна дисциплина у позитивном родитељству подразумева учење детета пристојности, ненасиљу, одговорности, емпатији, самопоштовању, обавезама, правима као и поштовању других.

Деценијска истраживања позитивног родитељства указују да је преферирање овог васпитног стила пут који води позитивним исходима васпитања деце. Коришћење позитивних стратегија родитељства побољшава се социјално-емоционални развој и смањују ометајућа понашања, као што су проблеми са моториком, пажњом, хиперактивношћу, импулсивношћу и др. Савремене студије које се баве позитивним родитељством указују и на то да позитивно родитељство утиче и на когнитивне исходе и даје деци веће шансе за више образовно постигнуће годинама касније, побољшава њихову способност да се носе са стресним ситуацијама и њиховим физичким и менталним ефектима и др.

Имајући у виду околности у којима живи савремена породица на коју директно или индиректно утичу многи фактори који су карактеристични за друштва која су стално у транзицији прилагођавајући се континуирано савременим достигнућима која великом брзином постају све присутнија, неминовно је да трагање за новим васпитним методама и техникама које ће преферирати родитељи кроз позитивно родитељство постати све опрaвданија и сви изгледи су да ће и на пољу васпитања деце будући родитељи бити у прилици да се позитивним родитељством и позитивним дисциплиновањем баве све више преферирајући га данас са већ познатим методама и техникама, али и сутра са неким новим које ће се развијати под откриљем позитивног дисциплиновања.

Ирена Мучибабић, педагог

Нешто више о позитивном родитељству на:

Мора да може другачије – Реци стоп физiчком кажњавању и да позитивном родитељству, Центра за права детета

https://cpd.org.rs/wp-content/uploads/2018/06/Mora-da-moze-drugacije_brosura_web.pdf

 Joan E. Durrant: Позитивна дисциплина у свакодневном родитељству

https://nwb.savethechildren.net/sites/nwb.savethechildren.net/files/library/pozitivna-disciplina-roditelji-web.pdf

 

 

Scroll to Top