Психолози су извели велики број истраживања покушавајући да открију како различити родитељски поступци утичу на понашање и личност детета. Резултати тих истраживања указали су на постојање трију димензија родитељског понашања:
Прихватање насупрот одбацивању
Родитељи показују топлину према детету кад га прихватају, разумеју, дају му подршку и у свом су понашању усмерени на њега. Насупрот томе, одбацивање укључује хладноћу, неодобравање, кажњавање и понашање усмерено првенствено на себе.
Родитељска топлина повезана је с дететовим прихватањем одговорности и самоконтролом. Одбацивање резултира агресивношћу и отпором према ауторитету.
Контрола насупрот аутономији
Ова димензија односи се на ограничења која родитељи постављају деци у различитим областима (понашање за столом, одржавање хигијене, уредност, послушност, агресивност, сексуалне игре, брига o стварима у кући). Истраживања су показала да изразито ограничавајуће родитељско понашање спречава код детета развој независности, али и да недостатак контроле доводи до непожељних последица.
Доследност насупрот недоследности
Успешни дисциплински поступци су доследни и јасни. Другим речима, дете зна зашто је кажњено или награђено, а на исто понашање родитељи увек реагују на мање-више исти начин. Истраживања показују да недоследно кажњавање углавном не успева да смањи или уклони понашање које се кажњава. Најагресивнија су она деца чији родитељи понекад допуштају, а понекад кажњавају агресивно понашање.
Како подстицати социјални и емоционални развој детета?
- Прихватите дете и покажите му то топлим емотивним понашањем.
- Омогућите детету да се дружи и кроз дружење учи просоцијалном понашању.
- Поставите јасна правила и ограничења, али уважите, кад је то могуће, и мишљење детета.
- Водите рачуна да детету, како расте, омогућите више избора и аутономије.
- Објасните зашто сте поставили правила и ограничења.
- Када нешто забраните, објасните детету да је то због лоших последица које би уследиле и за њега и за друге.
- Имајте јасно разрађен систем вредности – и у теорији и у пракси. Многи одрасли говоре једно, а сами чине нешто сасвим друго.
- Имајте позитивна очекивања од детета. Понашајте се према детету као да већ јесте, или је у процесу да постане, одговорна особа која брине о другима и помаже им.
- Уважавајте посебност сваког детета, тако да дете гради и развија своје јаке стране. Не присиљавајте дете да буде то што није.
- Допустите детету да у време адолесцентске кризе идентитета слободно расправља и доводи у питање све вредности.
