Једно од најважнијих подручја личног и социјалног развоја јесте развој самопоимања (сликео себи). Слика о себи има три димензије: знање о себи, очекивања од себе и вредновање себе.
Знање о себи
Свако од нас може описати себе у терминима узраста, пола, висине, тежине, боје косе,националности, занимања, политичког опредељења, материјалног стања, особина личности и многих других обележја.
Очекивања од себе
Истовремено, осим идеје о оном шта јесмо, имамо слику и о ономе шта бисмо могли бити, дакле имамо очекивања од самога себе. Очекивања од себе могу се појавити у облику идеалног ја и очекиваног ја. Стварно ја односи се на особине за које особа или људи око ње верују да их поседује. Идеално ја односи се на особине које би особа хтела имати. То су њене наде и жеље. Очекивано ја односи се на особине за које особа или људи око ње сматрају да их
треба имати, а повезане су са дужностима, обавезама и одговорностима.
Вредновање себе
Трећа димензија свести о себи јесте вредновање себе у позитивним и негативним терминима. Свакодневно упоређујемо то што јесмо и какви јесмо, са оним што бисмо желели, могли или
би требало да будемо. Резултат тих процена јесте самопоштовање. Ако су процене углавном негативне, наше самопоштовање биће ниско. И обратно, ако су углавном позитивне, наше самопоштовање биће високо.
Последице ниског самопоштовања
Дете који прихвата себе (има високо самопоштовање) у првом реду себе разуме, добро познаје себе, познаје своје јаке и слабе стране. Упркос увиђању да има слабих страна, такво дете их прихвата, сматра их нормалним јер зна да не може бити савршен. Он цени себе
упркос спознатим недостацима.
Дете који себе не прихвата сматра да нема вредности и показује знаке неприлагођености и неуспешности. Слика о себи највише је под утицајем родитељског васпитања, али значајну улогу у томе имају и наставници.
Велики број истраживања показао је да ниско самопоштовање има многе негативне последице на различите аспекте дететове личности. Наводимо резултате неких истраживања:
- Деца који имају ниско самопоштовање мање прихватају одговорност за свој школски успех. Не виде везу између свог труда и постигнутог успеха него и успех и неуспех приписују срећи, судбини или наклоности наставника.
- Таква деца лакше попуштају притиску вршњака. Због ниског самопоштовања не
верују у себе и своје мишљење него сматрају да други знају боље и да су чешће у праву. - Деца с високим степеном уверења у сопствену компетентност покушавају решити
више задатака, док они који не верују у себе, одустају од задатка и пре него што су га покушали решити. - Школско и породично самопоштовање (дететова процена о томе како га виде родитељи) повезано је са делинквенцијом. Деца ниског самопоштовања у тим областима више су склони делинквентном понашању. То је такође повезано с попуштањем притиску групе. Како у школи и породици нису успели да пронађу своје место и развију самопоштовање, они се окрећу према оним местима где им је то могуће.
- Ниско самопоштовање повезано је и с неким емоционалним и мотивацијским
проблемима.
Како помоћи детету да развије високо самопоштовање?
- Прихватите дете онакво какво јесте. Постоје различите способности и вештине и свака има своју вредност – читање, математика, спорт, уметност. Свака вештина мора се вредновати. Постоји више путева ка успеху, а не само један.
- Избегавајте такмичења са сврхом да се покаже ко је најбољи, посебно не у основној школи.
- Детету се никад не сме рећи да је за нешто глупо, неспособно или како му нешто не иде. То претпоставља да ће он увек у томе бити лош, што је ретко истина и има врло негативне последице по дететово самопоштовање.
