Сарадничко учење

Ако су у прошлости неке људске заједнице и могле живети релативно изоловано и одвојено од осталих, то је данас готово немогуће. Наше доба обележавају заједнице које су међусобно повезане и врло сложене социјалне институције које захтевају висок степен сарадње међу својим члановима. Стога, сарадничко понашање постаје све више императив савременог доба, па многи сматрају да учење таквог понашања мора бити један од основних циљева образовања.

Ученици у одељењу углавном уче појединачно, свако за себе. Школски успех, похвале и награде зависе од тога колико је ученик уложио труда у учење и какве је резултате постигао. Свако ради за себе и покушава да буде бољи од других. Атмосфера у одељењу углавном је такмичарска.

Код сарадничког учења два или више ученика заједно раде на неком задатку и усклађују своје напоре да би га успешно обавили. Притом сваки од њих мора дати свој допринос, иначе циљ неће бити постигнут. Уколико постигну успех, сви ће бити награђени. Дакле, код сарадничког учења ученици међусобно зависе један од другог и у постизању циља и у добијању награде.

Главне карактеристике сарадничког учења јесу:

  • ученици раде у малим групама на задатку који им задаје наставница;
  • у свакој групи има добрих, просечних и лоших ученика;
  • свака група састоји се од ученика различитог пола и других карактеристика;
  • награду добија група, а не појединац.
Scroll to Top