Народи и народности „нове Југославијеˮ, државе која је нестала у сукобима и ратним вихорима, обележавали су Дан републике, 29. и 30. новембар, као најзначајнији празник.
Зашто баш тај датум?
29 и 30. новембра 1943. године у Јајцу је одржано Друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ). Прво заседање је било крајем новембра 1942. године у Бихаћу када је АВНОЈ основан као тело које је имало обележја владе.
Зашто је ово заседање било значајно?
АВНОЈ је постао врховно представничко тело законодавне и извршне власти чиме је потврђен и озакоњен развој државне организације нове Југославије. Истовремено, овом одлуком је прекинут уставно-правни континуитет нове Југославије са Краљевином Југославијом.
Држава у стварању, нова Југославија, у Јајцу је добила свој грб, али не и име. Име ће добити1945. године – Демократска Федеративна Југославија, а крајем исте године назив је промењен у Федеративна Народна Република Југославија, да би 1963. променила, још једном назив, у Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
У складу са одлукама из Јајца, нова држава се градила на принципима самосталности и суверенитета, демократије и федерализма. Југословенска федерација је грађена на националном принципу; пет конститутивних народа (Срби, Црногорци, Хрвати, Македонци и Словенци) и шест федералних јединица (Србија, Црна Гора, Хрватска, Словенија, Македонија и Босна и Херцеговина).
Монархија није укинута на Другом заседању АВНОЈ-а већ је само суспендована што је „новим властимаˮ отворило простор за међународне преговоре.
Савезничке владе (владе Велике Британије, СССР-а и САД-а) нису признале АВНОЈ али га нису ни оспоравале.
„Обликовање федералне структуре нове југословенске државе одвијало се под снажним утицајем ратне стварности (подељена земља), међународног окружења (ставови савезника, посебно Британаца), совјетског искуства (совјетска федерација и доктрина лењинизма као узор у решавању националног питања), политичких програма грађанских странака (посебно ХСС), постојећих партијских погледа на преуређење државе, број и карактер федералних јединица. Оптерећеност догматским и класним долазила је посебно до изражаја у погледу на Србију. Национално преуређење југословенске државе (федерализација) одвијало се под притиском схватања о великосрпском хегемонизму као трајној хипотеци српског народа. (…..)“[1]
[1]Текст преузет из публикације: Димић, Љ. (2001). Историја српске државности – Србија у Југославији. Нови Сад: Платонеум.
