Сретење Господње је хришћански празник који се слави четрдесетог дана од Божића и чије обележавање је почело за време византијског цара Јустинијана у првој половини 6. века. Према веровању тога дана су се у јерусалимском храму срели мали Исус Христ и побожни старац Симеун (Симеон).
Зашто је баш на Сретење Дан државности?
На Сретење 1804. године у Орашцу, у Марићевића јарузи, одржан је збор шумадијских првака, који су избегли сечу кнезова (догађај у коме су Турци убили око 100 истакнутих Срба, у периоду од 4. до 10 фебруара 1804.), и на коме су за вођу отпора према Турцима изабрали Ђорђа Петровића.
Овај догађај је и почетак Српске револуције (1804 – 1835) током које се стварала модерна српска држава. Стварала се у бунама, устанцима и дипломатским преговорима.
Круну Српске револуције представља Сретењски устав – Устав Књажества Сербие, донет 15. фебруара 1835. у Крагујевцу. Био је то први устав Књажества Сербие, којим је власт подељена на закодавну, судску и извршну и који је прокламовао права и слободе грађана и укидање феудалних односа. Устав који је прокламовао права и слободе грађана и укидање феудалних односа није одговарао великим царствима – Османском, Руском и Хабсбуршком те је под притиском ових царстава српски кнез повукао (суспендовао) устав после непуних два месеца од доношења.
На Сретење 1804. Срби су донели одлуку да ступе у отворени сукоб са Турцима, а на Сретење 1835. донели су први устав. Ови догађаји су граничници Српске револуције.
Закон о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 43/2001, 101/2007 и 99/2011) у члану 1. став 1. прописује: Државни празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Сербије.