Због временског притиска изазваног опсежним градивом и већег броја ученика с недовољно развијеним комуникацијским вештинама, понекад је у одељењима тешко извести расправу у којој ће равноправно учествовати сви ученици. Како бисмо смањили доминирање неких ученика и дали више прилике оним повученијим и стидљивијим, могу се применити неке технике које обезбеђују већу укљученост свих ученика и њихов допринос.
Рад у паровима
Рад у паровима је техника која се изводи у три корака. Најпре наставница поставља питање о изложеном градиву и од ученика захтева да сами покушају да смисле одговор. Након три до четири минута самосталног тражења одговора ученици се окрећу свом пару и с њим упоређују одговор или један другом тумаче своје становиште. Након четири до пет минута разговора у пару, наставница позива сваки пар да редом изложи своје закључке.
Рад у малим групама
Рад у малим групама поступак је који укључује учествовање неколико ученика у самосталној расправи. Групе не смеју бити веће од четири до пет ученика како би сви имали прилику да изразе своје мишљење о постављеном питању. На крају расправе своје закључке забележе на папир и представник групе их излаже пред целим одељењем.
Сажимање претходног излагања
Кад је реч о расправи у којој учествује цело одељење, многи ученици не слушају своје претходнике. У ту сврху може се поставити правило да онај који се јавља за реч сажме главне тачке излагања свог претходника пре него што изнесе своје мишљење.
Брзе кружне изјаве или невербални знаци
Кад ученици још нису увежбани у одељењској расправи, као увод у расправу могу послужити реакције које се састоје у краткој изјави или чак у невербалним знацима. На пример, од ученика се у етапи усмеравања пажње може затражити да на скали од 1 до 5 процене колико се слажу с неком тврдњом наставнице или пак с тврдњом која је изнета у тексту. Исто тако, дизањем руку могу исказати свој потврдан или одричан одговор. Утврдивши на тај начин разлике (или сличности) у мишљењу свих ученика у одељењу, можемо позвати неколико њих да образложе своју процену, а то ће онда подстаћи и остале да се укључе.
Временски жетони
Техника временских жетона прикладна је за увежбавање кратког и јасног изјашњавања. Ученицима се могу поделити папирнати жетони, од којих сваки вреди 15 секунди. Ученик при јављању даје своје жетоне одељењском благајнику, зависно од тога колико је дуго говорио. Кад остане без жетона, нема више право јављања у расправи. То је подстицај онима којима су жетони остали да их искористе укључивањем у расправу.
