Хјуберт Хорације Хамфри (Hubert Horatio Humphrey), 38. потпредседник Сједињених Америчких Држава и дугогодишњи сенатор Минесоте, истински је веровао у људе, у моћ образовања, у неприкосновеност заједничке визије бољег и хуманијег света! Веровао је снажно, борио се бескомпромисно, и с муком освајао сваки његов педаљ. Као један од најистакнутијих чланова Демократске партије заговарао је агресивну политику против сегрегације на свим нивоима, бескомпромисну борбу за људска права, једнакост, расну и верску толеранцију. Препознат као лидер модерног либерализма, Хјуберт Хамфри је своју богату каријеру државника посветио борби против анти-семитизма, сегрегације и друштвене неједнакости, следећи своју визију Сједињених Америчких Држава као земље гарантованих слобода, људских права и једнаких шанси за све. У америчкој парламентарној историји остаће упамћен његов контроверзни говор на Националној конференцији Демократске партије САД-а (1948) у којем је отворено позвао на отпор конзервативним снагама које заговарају цивилизацијски превазиђене, опасне и политички веома погрешне идеологије расне сегрегације, националних подела и неравноправности у друштву. Према речима председника Џимија Картера, Хјуберт Х. Хамфри био је један од ретких људи који су својом величанственом појавом другима осветљавали пут ка томе какви бисмо могли и какви би требало да будемо.
У његову част и у његово име, Џими Картер је подржао оснивање престижног програма стипендија, који од 1978. године пружа јединствену прилику истакнутим професионалцима и лидерима у својим областима, да проведу десет месеци на неком од престижних америчких универзитета, радећи на личном и професионалном развоју, усавршавању и размени искустава са колегама из читавог света. У складу са вредностима програма, The Hubert H. Humphrey Fellowship подржава лидере који су спремни да сарађују на решавању локалних и глобалних изазова, који су безусловно посвећени иницирању позитивних промена, друштвеној одговорности и јавном добру. Као део Фулбрајтовог програма размена Hubert H. Humphrey Fellowship Program програм представља привилегију и огромно признање сваком појединцу за посвећеност личном и професионалном развоју, за подршку развоју лидерства и хуманих капацитета, као и допринос, ма колико скроман, напретку и развоју локалне заједнице и њених ресурса.
МОЈА ЖИВОТНА ПРИЧА – КАКО САМ ПОСТАО ’’’HUMPHREY FELLOW’’
Моја ’’Humphrey’’’ прича започиње много пре него што сам 2019. године поднео апликацију за ову престижну стипендију. Она започиње у школским клупама Гимназије „Светозар Марковић” и Филозофског факултета у Нишу, где сам уз подршку својих професора усвајао ставове о значају целоживотног учења, о важности личног и професионалног развоја, где сам учио националну историју, језик и културу, али и стране језике, светску књижевност и уметност, где сам сазнао шта значи друштвена одговорност, дебатовао о људским правима, стицао лидерске вештине, учио се толеранцији, култури дијалога и интеркултуралности.
Прича се наставља када сам као професор те исте гимназије, заједно са својим ученицима предано радио на образовању које није само пуко усвајање чињеница, већ припрема за смислен, проактиван и креативан однос према животу и свету. Када сам заједно са својим колегама планирао и реализовао огледне часове и пројекте усмерена ка промоцији науке и знања, развоју креативности, иновација и критичког мишљења. Пројекти попут фестивала ’’Наук није баук’’, ’’Паметне учионице руског језика’’, ’’Путујуће лабораторије’’ и ’’Вучила’’, представљали су наш заједнички допринос квалитетном образовању које је основно право сваког човека у савременом свету.
Временом је прича постајала све озбиљнија, моја лична и професионална интересовања све разноврснија, а искуства све богатија. Мој пут до „Хамфрија” водио је преко Центропиних семинара за образовање о Холокаусту, преко јерусалимског Јад Вашема, московског „Пушкина” и лондонског „BETT-а”, преко Erazmus+ пројеката и низа стручних радионица, семинара и обука у земљи и иностранству. Суочавање са свакодневним организационим изазовима, као директор Гимназије „Светозар Марковић”, научило ме је да су дијалог и подршка кључна стратешка опредељења, а партиципативно лидерство једина права стратегија успешних образовних институција. Такође, учествујући у раду различитих радних група и секторских већа, учио сам од изузетних и искусних професионалаца, и давао најбоље од себе, безусловно верујући да учествујем у нечему заиста великом и значајном.
На крају, важно је рећи да иако у почетку нисам био потпуно уверен да одговарам критеријумима Humhphrey Fellowship програма, испоставило се да сам све време ходао у хамфријевским ципелама. На то сам јако поносан!
МОЈА ’’HUMPHREY’’ АВАНТУРА – PENN STATE UNIVERSITY
Иначе, треба напоменути да ’’’Humphrey Fellowship Program’’ има четири значајне компоненте: академску, практичну, пројектну и културну компоненту. У оквиру академске компоненте, стипендиста се, у складу са програмским доменом за који је изабран, распоређује на један од тринаест универзитета широм Сједињених Америчких Држава. Као „Hamfri” стипендиста у области образовања, имао сам привилегију да боравим на Државном универзитету Пенсилваније, познатијем као Penn State. Једна од најугледнијих истраживачких и образовних високошколских установа у Сједињеним Америчким Државама пружа неограничене могућности за стручно усавршавање и истраживање, али и упознавање америчког академског живота, као једну од специфичности америчке културе. У складу са програмским опредељењем, моја база на Пен Стејту био је Факултет за образовање (College of Education), чији мото ’’Мењамо образовање образујући за промене’’ дословце описује ову иновативну и динамичну институцију.
Домен мог професионалног интересовања у Сједињеним Америчким Државама био је фокусиран на предуниверзитетско образовање, посебно на управљање образовним институцијама, планирање и образовне политике (Educational Administration, Planning and Policy). Тако сам, у складу с тим, у оквиру академске компоненте програма, имао прилике да се упознам са реформама и образовним политикама у САД, са теоријом и применом иновативне образовне методологије CSCL (Computer-Supported Collaborative Learning), као и са савременим теоријама лидерства и управљања, у оквиру програма Global Leadership in Education. Иако веома захтевна, академска програмска компонента пружа могућност темељног упознавања за изабраним областима кроз научно-истраживачки рад, сарадњу са студентима и професорима, експертима и истраживачима у датим областима, као и размену искустава и идеја са другим стипендистима на програму. Поред тога, у оквиру академске компоненте, стипендиста има обавезу сталног стручног усавршавања, што подразумева учешће на конференцијама, предавањима, семинарима, тренинзима и обукама.
С друге стране, практична компонента пружа јединствену прилику да се систем упозна „изнутра”. У оквиру практичне компоненте (Professional Affiliation), стипендиста бира институцију у којој ће одрадити 240 сати стручне праксе (internship/job shadowing). У мом случају то је био State College Area High School, савремен и врхунски опремљен образовни центар за средње образовање, који поред стандардног националног курикулума у области општег и стручног образовања, ученицима пружа и могућност похађања програма Интернационалне матуре и Каријерног вођења (IBDP и IBCRP програми). Идеја овог концепта јесте да се поред темељног упознавања са радом институције, оперативним документима и организацијом, размене искуства и идеје са колегама, направе драгоцени контакти и договори могућа сарадња која би се наставила и након завршетка програма.
Пројектна компонента (capstone project) је посебно занимљива јер представља синтезу претходне две компоненте. Наиме, на основу професионалних искустава стечених кроз академски рад и професионалну афилијацију, стипендиста је дужан да предложи развојни пројекат који ће имплементирати у својој заједници по повратку са програма, а са идејом примене стечених знања и искустава и циљем подизања квалитета и развоја капацитета заједнице. Моје опредељење, у том смислу, јесте развој и јачање капацитета за стратешка партнерства између образовних институција предуниверзитетског и универзитетског образовања. Као непроцењив национални и стратешки ресурс у домену научно-истраживачког рада и иновација, институције високог образовања својом експертизом могу активније да учествују и доприносе раду и подизању квалитета институција у предуниверзитетском образовању. То се свакако може постићи развојем стратегија, као и специфичних протокола комуникације и сарадње између ових установа, што је један од суштинских циљева предложеног пројекта.
За крај, желим да истакнем да је културна компонента свакако најузбудљивији део ’’Humphrey’’ авантуре. Поред незаобилазних путовања, културна компонента подразумева упознавање са америчким начином живота, културом, празницима и свим оним што чини ’’свакодневни живот’’. У том смислу, огромну помоћ и подршку пружају волонтери у заједници (community hosts), који организују различите манифестације, дружења и активности како би се „хамфријевци” током боравка осећали као код куће. Они су увек спремни да помогну, али и да уче о вашој земљи, националним обичајима, храни и природним лепотама. Ту су да понуде америчке обичаје, али и да пробају ајвар и поделе са вама чесницу за православни Божић. И заиста, најлепше успомене и највећа захвалност иде управо њима, „обичним Американцима”, срдачним и драгим људима без којих ’’Humphrey’’ авантура не би била ни упола тако фантастична, непроцењива и јединствена.
др Маријан Мишић
наставник српског језика и књижевности
доктор филолошких наука
директор Гимназије „Светозар Марковић”
носилац француског Ордена реда витеза од академске палме
