Смернице за читање Програма наставе и учења за први разред гимназије

ЗАШТО Смернице за читање програма наставе и учења?

IQ Иницијатива за квалитетно учење, као организација која подржава наставнике у остваривању квалитетне наставе и учења, припремила је Смернице у намери да укаже на кључне елементе новог програма наставе и учења за први разред гимназије и да наставнике подржи у процесу планирања, реализације, праћења и вредновања процеса учења.

Почетком децембра 2025. године, светлост дана је угледао Правилник о измени Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназије[1]. Правилник је донео низ новина и због тога је од посебне важности добро разумевање програма и свих његових елемената.

Надамо се да ће вам Смернице пружити одговоре на питања која овај програм отвара и да ће вам бити од користи, пре свега да ће вам пружити подршку у вашем раду.

ПРАВИЛНИК О ИЗМЕНИ ПРАВИЛНИКА О ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ГИМНАЗИЈЕ

Правилник о измени Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназије, објављен почетком децембра 2025. године, односи се на измене програма наставе и учења за први разред гимназије, а не и на измене плана.

Нови програм за први разред гимназије је директно повезан са стратешким опредељењима сектора образовања, посебно усмерењем на квалитет и релевантност. Правилник о измени Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназије је први у низу, будући да се односи само на први разред гимназије и резултата је спровођења Акционог плана за период од 2023. до 2026. године за спровођење Стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. Године.[2]

Дакле нови програм наставе и учења је резултат активности 1.1.1.1. у оквиру мере 1.1.1. посебног циља 1.1. и опшег стратешког циља 1. који се односи на доуниверзитетско образовање и васпитање.

Правилник носи читав низ новина које су видљиве у уводном делу и структури програма наставе и учења појединачних наставних предмета.

Пажљивим читањем уводног дела Правилника видљива је усмереност програма на компетенције и међупредметно повезивање. Оријентација ка компетенцијама подразумева динамично и ангажовано комбиновање знања, вештина, ставова и вредности ради њихове функционалне примене у различитим контекстима. Дакле, задатак наставника није да преноси знања, већ да омогући ученику да гради знања, вештине, ставове и вредности, тј. да омогући развој компетенција и да их оспособи да оно што је изграђено и развијено примене у различитим контекстима.  

Компетенције се развијају остваривањем прописаних исхода и достизањем циљева. И ова два елемента су наглашена у уводном делу програма и јасно показују заснованост програма на општим, основним циљевима образовања и васпитања (прописани су чланом 8.) и општим исходима (прописани су чланом 9.)[3].

У уводном делу су наглашене кључне компетенције за целоживотно учење. међупредметне и компетенције за демократску културу. За ефикасно и ефектно развијање компетенција ученика важно је међупредметно повезивање које подразумева превазилажење граница међу предметима, где се исходи појединачних наставних предмета повезују у смислене, логичке и функционалне целине (теме, модули, области). Предуслов за међупредметно повезивање је сарадња наставника како би ученицима омогућили изградњу знања и вештина о неком појму, појави, процесу из перспективе различитих наставних предмета, научних дисциплина.  

Међупредметно повезивање омогућава изградњу знања знатно ширих од знања које настаје ограничено на појединачне школске предмете. Доприноси дубљем, свеобухватнијем разумевању појава, процеса, појмова и проблема.

Међупредметно повезивање предпоставља примену различитих приступа настави и учењу међу којима и интердисциплинарни и/или интегрисани тематски приступ. Сви наведени приступи су засновани на међупредметном повезивању а изградња знања се заснива на неком проблему, појави, процесу који се осветљава, објашњава, описује, решава из угла/перспектива различитих наставних предмета/научних дисциплина.

Било који приступ да изаберете важно је да процес наставе и учења буде усмерен на ученика и процес учења. Приступ усмерен на ученика и процес учења је приступ у коме је наставни процес усмерен на учење које је прилагођено потребама и могућностима сваког ученика. За примену овог приступа важно је размотрити следећа питања:

Како и шта ученик учи?

Који услови подржавају учење?

Где и како ће научено бити примењено?

Како научено доприноси даљем учењу?

 КЉУЧНИ ПОЈМОВИ ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА

ЦИЉ показује намеру, тј. шта желимо да постигнемо/достигнемо током образовно-васпитног процеса и процеса наставе и учења на годишњем нивоу, нивоу теме и дневном нивоу. Достиже се остваривањем исхода, како за крај разреда, тако и за крај образовно-васпитног циклуса. У оквиру програма, разликујемо циљеве на нивоу средњег образовања и васпитања који нам показују шта држава очекује од овог образовно-васпитног нивоа. Они су засновани на општим, основним циљевима и  исходима који су прописани Законом о основама система образовања и васпитања. У уводном делу Правилника о измени Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназије наведени су основни циљеви образовања и васпитања.

За сваки наставни предмет наведен је циљ учења тог предмета и пажљивим читањем видљива је повезаност циљ наставног предмета са основним циљевима, као и са циљевима средњег образовања и васпитања.

КОМПЕТЕНЦИЈА је скуп повезаних знања, вештина, ставова и личних својстава које једној особи омогућава да у датом контексту, у одређеној ситуацији, предузме одговарајућу активност и да је обави ваљано, успешно и ефикасно.

Компетенције развијамо: остваривањем исхода за крај разреда и циклуса; планирањем разноврсних активности ученика – постављањем ученика у ситуацију у којој се очекује да примени изграђена и развијена знања и вештине, ситуацију која није реплика ситуације у којој су знања и вештине грађене и развијане, већ потпуно нова ситуациај; избором одговарајућих кључних појмова садржаја; применом различитих приступа, метода и техника.

Шта нам компетенције показују и зашто су важне?

Показују ОСПОСОБЉЕНОСТ појединца да у реалној ситуацији, у одређеном контексту. оно што је учењем развијено УПОТРЕБИ умешно и одговорно за РЕШАВАЊЕ неког проблема, нечег важног сагласно утврђеном стандарду.

Које компетенције разликујемо у образовно-васпитном систему Републике Србије?

Кључне компетенције за целоживотно учење представљају скуп применљивих, мултифункционалних знања и вештина и ставова потребних за лично остварење и развој, укљученост у друштво које учи и запошљавање у друштву заснованом на знању (прихваћена дефиницији на нивоу ЕУ). Донете су на нивоу Европске уније крајем 2006. године и засноване су на филозофском оквиру учења, како га је препознао Жак Делор у публикацији “Учење благо у нама” – учити знати, учити чинити, учити бити и учити бити за другога.

У члану 11. Закона о основама система образовања и васпитања наведене су кључне компетенције за целоживотно учење из 2006. године. Оквир из 2006. године је ревидиран 2018. године. Према ревидираном оквиру компетенције за целоживотно учење су:

• писменост;
• вишејезичност;
• математичка и компетенција у науци, технологији и инжењерству;
• дигитална компетенција;
• лична, друштвена и “учити како научити”;
• грађанска компетенција;
• предузетничка компетенција;
• културна освешћеност и изражавање.

Опште међупредметне компетенције су прописане чланом 12. Закона о основама система образовања и васпитања. Донете су на нивоу Републике Србије и засноване су на компетенцијама за целоживотно учење и интегрисаноим знањима и вештинама из различитих научних дисциплина; развијају се кроз наставу свих предмета (обавезни и изборни) и активности (слободне и ваннаставне); применљиве су у различитим ситуацијама школског и свакодневног живота; неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, укључивање у друштвене токове и запошљавање; основ су за целоживотно учење. Међупредметне компетенције за крај средњег образовања су:

• компетенција за целоживотно учење,
• комуникација,
• рад с подацима и информацијама,
• дигитална компетенција,
• решавање проблема,
• сарадња,
• одговорно учешће у демократском друштву,
• одговоран однос према здрављу,
• одговоран однос према околини,
• естетичка компетенција,
• предузимљивост,
• оријентација ка предузетништву.

Компетенције за демократску културу су донете 2018. године под окриљем Савета Европе и Европске уније. Појам компетенција је дефинисан као “способност да се мобилишу и користе одговарајуће вредности, ставови, вештине, знање и/или разумевање, како би се на одговарајући начин и ефикасно одговорило на захтеве, изазове и могућности, које представљају демократске и интеркултуралне ситуације. Компетенција се третира као динамичан процес у којем компетентан појединац активно и на прилагодљив начин мобилизује и користи групе психолошких ресурса да би одговорио на нове околности које се појављују”. Дефинисане су кроз следеће домене: вредности, ставови, вештине, знање и критичко разумевање.  

У уводном делу правилника посебна пажња је посвећена овим компетенцијама и због тога препоручујемо пажљиво читање ради бољег разумевања и њихове примене у планирању и реализацији наставе и учења. Поред тога у уводном делу су наведене и публикације у намери да вас подрже у разумевању ове врсте компетенција.

Кључне компетенције за целоживотно учење, опште међупредметне компетенције и компетенције за демократску културу чине корпус компетенција на чијем развијању је потребно радити током процеса наставе и учења. Компетенције су међусобно повезане, прожимају се и доприносе изградњи одговорне личности која се залаже за правду и једнакост, демократске вредности, која промовише толеранцију и супротставља се свим облицима насиља, која је емпатична и самоефикасна.

Повезаност компетенција

ВАЖНО: Правилник о стандардима квалитета установе у делу који се односи на школе; прва област – програмирање, планирање и извештавање – стандард 1.3. се односи на планирање образовно-васпитног рада у исказу 1.3.1. прописује међупредметне и предметне компетенције за глобално планирање.

ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ подразумевају општу предметну компетенцију (ОПК) и специфичне предметне компетенције (СПК).

Општа предметна компетенција је део програма наставе и учења појединачних наставних предмета. Заснована је на кључним компетенцијама за целоживотно учење и показује која ће се  знања, вештине, ставови и вредности развијати код ученика учењем одређеног наставног предмета током образовно-васпитног циклуса. Наставнику је смерница за планирање, реализацију, праћење и вредновање наставе и учења. Операционализована је кроз специфичне предметне компетенције.

Специфичне предметне компетенције (СПК) су засноване на општој предметној компетенцији и дефинисане су кроз следеће домене: знања (СПК 1), вештине (СПК 2), вредности, ставови и примена (СПК 3). Свака специфична предметна компетенција је дефинисана на три нивоа постигнућа (основни, средњи и напредни) и за сваки ниво постигнућа, у оквиру сваке специфичне компетенције, дефинисани су искази који показују шта ученик треба да зна, може и уме да уради, примени на крају образовно-васпитног циклуса из датог предмета. Ти исказаи су назавани исходи за крај образовно-васпитног циклуса (ИОЦ).

ИСХОДИ су искази који показују шта ученик зна, може и уме да уради на основу учења током једне школске године и образовно-васпитног циклуса. Они су резултати учења. Разликујемо опште исходе образовања који су дефинисани чланом 9. Закона о основама система образовања и васпитања, исходе за крај образовно-васпитног циклуса и исходе за крај разреда.

Исходи за крај образовно-васпитног циклуса (ИОЦ) су искази који показују која знања, вештине, ставове, вредности ће ученик, уз подршку наставника, градити и развијати у оквиру датог наставника предмета и како и на који начин ће изграђена и развијена знања применити у школском и ванпколском контексту. То су очекивани, мерљиви резултати учења који показују за шта ученика оспособљавају изграђена и развијена знања током образовно-васпитног циклуса и учења одређеног предмета. Засновани су на општој и специфичним предметним компетенцијама. Повезани су са когнитивним процесима који су дефинисани Ревидираном Блумовом таксономијом. Биће основ за израду тестова за државну матуру.

Исходи за крај разреда (у овом случају за крај првог разреда гимназије) су искази који показују која знања, вештине, ставове, вредности ће ученик, уз подршку наставника, градити и развијати у оквиру датог наставника предмета током једне школске године, датог разреда. Такође показују како и на који начин ће изграђена и развијена знања ученик применити у школском и ванпколском контексту. Засновани су на исказима (исходима за крај образовно-васпитног циклуса. Мерљиви су и због тога су основ за праћења и оцењивања (формативно и сумативно). Остваривањем исхода за крај разреда истовремено се остварују и исходи за крај образовно-васпитног циклуса.

ТЕМА/ОБЛАСТ у оквиру програма је организована око кључних појмова садржаја и осмишљена је тако да ученицима омогућава интеграцију знања, вештина, ставова и вредности у систем. Теме/области су део програма појединачних наставних предмета. Могу да буду и међупредметно засноване а основ за њихово креирање су исходи за крај разреда и кључни појмови који доприносе остваривању исхода који учествују у обликовању, дизајнирању теме.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ су алтка, инструмент, средство за остваривање прописаних исхода за крај разреда и образовно-васпитног циклуса датог наставног предмета. У Програму наставе и учења за први разред гимназије прописани су за сваку наставну тему/област у оквиру одређеног наставног предмета.

УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА наставе и учења наставног предмета се налази на крају програма и наставнику пружа лепезу информација за квалитетно планирање, организовање, реализацију, праћење и вредновање наставе и учења датог предмета. 

 Биљана Стојановић,MA

[1] „Службени гласник РС – Просветни гласник“, број 9/2025.

[2] https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2023/11/Akcioni-plan-za-period-od-2023.-do-2026.-godine.pdf

[3] Члан 8. и 9. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“. бр, 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 6/2020, 129/2021, 92/2023 и 19/2025)