IQ Иницијатива за квалитетно учење из Београда подржана је у оквиру Програма доделе донација за интерни развој организација. Овај вид подршке удружењима спроводи се у оквиру трогодишњег пројекта „Права детета су људска права“ кога спроводи Ужички центар за права детета уз подршку Европске уније, а у циљу унапређења и заштите људских и дечјих права у Србији.
Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.
Нелсон Мендела
Права детета кроз призму квалитетног образовања
Свако дете има право на образовање. Ово је исказ који стоји у свим повељама, конвенцијама и законима који регулишу положај и права детета. Али и поред свих повеља и конвенција, данас, у свету, чије друштво се заснива на знању, многим девојчицама и дечацима је ускраћено право на образовање. А у Републици Србији основно образовање је обавезно за сву децу без обзира на социјални, економски, етнички, верски, лингвистички статус. Средње образовање и васпитање није обавезно.
Реченица свако дете има право на образовање садржи три кључна појма – дете, образовање и право.
Дете је свако лице млађе од 18 година. Поред појма дете у тексту ће се наћи и појам ученик/ученица јер се у документима која се односе на образовање (закони и подзаконски акти) појам дете везује за предшколско васпитање и образовање, а ученик/ученица за основно и средње образовање и васпитање.
Образовање[1] је појам који укључује и васпитање и то је процес током кога се граде и развијају знања, вештине и ставови чиме се дешавају промене у знању, мишљењу, ставовима, вештинама и понашању.
Право, у најсвеобухватнијем смислу, представља друштвену појаву, скуп правних норми којима се регулишу друштвени односи у држави ради развоја и остваривања одређених вредности и циљева а за чију примену је одговорна држава[2]. Тако и права детета представљају скуп норми са циљем поштовања и заштите детета и промоције и унапређивања њихових права, са јасним показатељима улоге државе и државних органа у имплементацији права, у овом случају права на образовање.
Која права има детета у образовању?
Право на поштовање личног и породичног интегритета.
Дете/ученик има право на поштовање личности, личног и породичног идентитета у установи образовања и васпитања[3]. То значи уважавање достојанства личности детета/ученика без обзира на порекло и материјално стање.
Право на квалитетно образовање и васпитање.
Квалитетно образовање подразумева образовање: утемељено на достигнућима модерне науке, технике и технологије; усмерено на ученика, његова постигнућа и развој компетенција; засновано на принципима праведности, доступности и инклузије. Остварује се применом различитих стратегија у средини која негује интеркултурални дијалог, толеранцију, отвореност, солидарност, поштење и одговорност.
То је образовање који препознаје и одговара на различите потребе детета/ученика, посебно оних са сметњама у развоју, из друштвено осетљивих група и даровитих. Укључивање сваког детета/ученика у образовно-васпитни систем, доприноси спречавању искључености из система, вршњачке групе, друштвеног окружења и истовремено се пружа могућност да се препознају потребе детета/ученика и да се на потребе одговори укључивањем у различите активности.
Дете/ученик има право на висок квалитет наставе и учења а то значи да су програми усаглашени са достигнућима науке, технике и технологије, узрасним могућностима, интересима и интересовањима детета/ученика. Сам процес наставе и учења треба да буде усмерена на: дете/ученика као активног учесника тог процеса, учесника који различитим активностима гради знање, вештине и ставове; остваривање исхода, развијање компетенција и достизање образовних стандарда постигнућа путем разноврсних активности и применом различитих метода и техника. Такође, то значи и да наставник треба да буде добар познавалац детета/ученика, да приступе, активности, методе и технике планира у складу са потребама, интересима и интересовањима детета/ученика, да га подржи у процесу изградње знања, вештина и ставова. Дакле од наставника, који је стручњак за своју област и педагог у најширем смислу, се очекује да одговори на потребе детета/ученика мерама и активностима које су у његовом најбољем интересу. Пружање подршке у учењу доприноси да се отклоне препреке на које дете/ученик наилази, да се повећа мотивација за учење што најчешће резултира бољим постигнућима.
Дете/ученик има право да током процеса наставе и учења развија компетенције сопственим темпом, а најделотворније је да буде активан учесник процеса наставе и учења, да укључивањем у разноврсне активности гради знања, вештине и ставове уз подршку наставника који излази у сусрет његовим/њеним потребама, интересовањима и могућностима. Право сваког детета/ученика је да га образовање оспособи да у реалној ситуацији, образовном или животном контексту, примени оно што је учењем изграђено и развијено и употреби за решавање неког проблема, изазова, ситуације у складу са утврђеним стандардима. Овакво образовање је и припрема за целоживотно учење, односно за укључивање у све облике учења (формално, неформално, информално), тј. учествовање у различитим облицима образовних активности током живота.
Дете/ученик има право на укључивање у васпитно-образовни и образовно-васпитни систем под једнаким условима, без обзира на етничку, конфесионалну, лингвистичку, социјалну припадност. Такође, има право и на укључивање у: активности процеса наставе и учења, друге школске активности (слободне и ваннаставне активности), као и да бира и буде биран у тела на нивоу установе (нпр. ученички парламент) независно од индивидуалних могућности и интересовања, претходних знања, етничког и социјалног порекла. Право на укључивање у различите активности наставе и учења и друге активности на нивоу школе доприноси смањењу стопе осипања и искључености из образовно-васпитног система.
Право на слободу мишљења и изражавања.
Дете/ученик има право да у васпитно-образовном и образовно-васпитном процесу слободно износи своје мисли и идеје, да их објашњава, образлаже и брани аргументима. Има право да самостално или као члан групе доноси одлуке и да се залаже за њихово спровођење, али под условом да другима не наносе штету.
Право на заштиту од дискриминације и насиља по било ком основу.
Дете/ученик има право да се образује у установи у којој не постоји занемаривање, дискриминација и насиље; где се негује толеранција, дијалог, међусобно уважавање и поштовање, где постоји слобода изражавања и одговорност за изречену реч и учињено дело.
Право на образовање и васпитање у установи која негује партнерски однос са родитељима или другим законским заступником детета/ученика.
Сарадња са родитељима или другим законским заступницима је од посебног значаја за развој личности детета/ученика и напредовање у учењу. Сарадња се заснива на партнерским односима који су и за једне и друге ослонац у разумевању и подржавању развојног пута детета/ученика. Образовање и васпитање се на различите начине одвија и у породичном и у школском окружењу. Узајамна усклађеност и међусобно допуњавање подршке коју ученик добија у оба ова окружења ствара најповољније услове и за лични и за образовни развој и напредак. Активно и партнерско учешће родитеља/другог законског заступника одржава се на бољи успех у учењу, већу мотивисаност за учење, смањење ризичних понашања. бољој и већој интеграцији детета/ученика, посебно оних са сметњама у развоју и из друштвено осетљивих група, у вршњачку групу, као и већој сензибилизацији свих ученика. Такође доприноси и смањењу стопе осипања из система и даљем наставку школовања.
Права детета/ученика подразумевају и одговорности међу којима су и: редовно похађање наставе и испуњавање обавеза (домаћи задатак, доношење прибора за наставу, опреме….); поштовање правила установе, запослених у школи и вршњака; комуникација која се темељи на уважавању саговорника.
Права детета/ученика су тесно повезана са квалитетним, инклузивним образовањем и васпитањем и уколико се не поштују, не спроводе не може се говорити о праву детета на образовање. А остваривање права на квалитетно, инклузивно образовање је инвестирање у дете/ученика данашњице, оне који ће стварати наше друштво сутра/у будућности. И зато стално треба размишљати о речима Нелсона Менделе – Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.
Литература коришћена за израду овог текста.
Anderson, L.W. (2013). Настава оријентисана на учење (за наставнике оријентисане на постигнућа). Солун: Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи https://kvalitetnoucenje.org.rs/wp-content/uploads/2023/04/nastava-orijentisana-na-ucenje.pdf
Оквир националног курикулума – основе учења и наставе – III део: смернице и водич за примену. Пројекат Подршка развоју људског капитала и истраживању _ Опште образовање и истраживање, ИПА 2011. Необјављени документ.
Закон о основама система образовања и васпитања, „Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023.
Нацрт Закона о правима детета и заштитнику права детета https://rsjp.gov.rs/upload/1591356622717_
Закон о ратификацији конвенције Уједињених нација о правима детета („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97).
[1]У Републици Србији разликујемо систем образовања и васпитања који се односи на доуниверзитетско образовање (предшколско васпитање и образовање, основно и средње образовање и васпитање) и систем образовања који се односи на универзитетско образовање.
[2] Преузето са интернет странице https://lawofficeminic.wixsite.com/mysite/post/op%C5%A1ti-pojam-prava
[3] Установа образовања и васпитања подразумева предшколску установу, основну и средњу школу.
