УВОД
Померање народа, сеобе, миграције су појава и процеси који трају од праисторијских времена до данас. Узроци су различити (економски, политички, војни/ ратови), али једно је сигурно да са сваком сеобом и/ или миграцијом мењала се слика света у културолошком погледу.
Током неколико последњих деценија свет, Европа и Република Србија, као део Европе и света, суочавају се са великим променама које укључују и померање народа и етничких група.
Ове промене на глобалном нивоу „захтевају“ и промене у образовању. Од образовања се очекује да ученике припреми за квалитетан лични и професионални живот, за активног и одговорног грађанина друштва и заједнице којој припада, за личност која поштује људска права и друга демократска начела.
Креатори образовних политика, на глобалном нивоу, полазећи од докумената која промовишу правду, једнакост међу свим људима, без обзира на расне, националне, верске, језичке, родне, социјалне разлике, предложили су интеркултурално образовање као образовање које: уважава и подржава различитост у свим областима људског живота; промовише равноправност и људска права; учи да се супротстављамо неправди и дискриминацији; доприноси развоју одрживог начина заједничког живота у мултикултуралном друштву.
Република Србија је мултикултурална заједница у којој поред српског народа живе и припадници других народа и етничких група међу којима су Албанци, Бошњаци, Бугари, Роми, Румуни, Словаци, Чеси, Мађари, Немци, Хрвати, Русини, Руси, Украјинци, Словенци и други. Ова национална структура становништва указује и на чињеницу да се у Србији говоре различити језици, односно да је мултилингвална заједница али и мултиконфесионална у којој су заступљене конфесије – хришћанска (православна, католичка и разне протестантске цркве), исламска и јудаизам.
| Устав Републике Србије[1]
Члан 1 Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована је на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима. (….) Члан 14 Република Србија штити права националних мањина. Држава јемчи посебну заштиту националним мањинама ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета. |
Кључни појмови
| КУЛТУРА
Појам потиче из латинског језика (cultura) и означава обрађивање а у преносном, метафоричком значењу подразумева развој људских квалитета у друштву (начин на који нека група људи живи, мисли, осећа, организује се). Култура је човеков начин живота који је одређен његовим социјалним окружењем (различита правила прихваћена у друштву). Култура су различите вредности групе људи (материјалне и друштвене), укључујући обичаје, врсте понашања, институције. Према УНЕСКО-вој дефиницији култура је скуп карактеристичних, духовних, материјалних, интелектуалних и емоционалних карактеристика друштва или друштвених/ социјалних група укључујући начин живота, традицију, систем вредности, уметност. МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ – означава статичну и квантитативну димензију вишекултуралности. Подразумева да се на једном простору налази више различитих култура. МУЛТИКУЛТУРАЛНО ДРУШТВО – друштво у коме различите културе живе једна поред друге. ИНТЕРКУЛТУРАЛИЗАМ – означава диманичне и интерактивне везе и односе међу културама. ИНТЕРКУЛТУРАЛНО ДРУШТВО – друштво у коме је успотављена интеракција између различитих култура у коме постоји међусобно прихватање и поштовање. ИНТЕРКУЛТУРАЛНИ ДИЈАЛОГ – отворена и достојанствена размена мишљења између појединаца, група различитог етничког, културног, верског и лингвистичког порекла и наслеђа уз заједничко разумевање и поштовање. Подразумева слободу и способност изражавања, вољу и умеће да се саслуша мишљење другог. Негује једнакост и људско достојанство. СОЦИЈАЛНА КОХЕЗИЈА – према тумачењу Савета Европе подразумева спсобност друштва да обезбеди добробит свим својим члановима уз минимално истицање различитости и без поларизације. Кохезионо друштво је заједница у којој се сви слободни појединци међусобно ослањају једни на друге у остваривању заједничких циљева демократским средствима. Хармонична сарадња појединаца и група различитих идентитета је неопходан услов за постизање социјалне кохезије. |
ИНТЕРКУЛТУРАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ
Интеркултурално образовање је образовање које се остварује путем формалног и неформалног образовања и треба да доприесе темељнијем упознавању различитих култура, успостављању интеркултуралног дијалога, развоју социјалне кохезије и интеркултуралног друштва.
Циљ интеркултуралног образовања је да допринесе развоју одрживог начина живота у мултикултуралном друштву путем разумевања и дијалога између различитих култура и културних група.
Подразумева образовање и васпитање:
♦за емпатију – научити разумети друге и поистоветити се с њима;
♦за солидарност – осетљивост за неједнакост и друштвену маргинализацију;
♦за уважавање различитости – поштовање и уважавање других и другачијих као лично богатство;
♦против етноцентризма, расизма, национализма и свих облика дискриминације – развој интеркултуралне осетљивости и знања о себи и другима.
Принципи на којима се заснива Интеркултурално образовање су:
- Поштовање културног идентитета ученика путем културно одговарајућег квалитетног образовања за све.
- Оспособљавање ученика за улогу активних и одговорних грађана друштва путем развијања знања, вештина и ставова.
- Оспособљавање ученика да доприносе поштовању, разумевању и солидарности међу појединцима, етничким, социјалним и културним групама и народима.
Наведене принципе је могуће остварити путем:
♦једнаких услова за образовање свих културних група (одговара на различите и променљиве потребе свих ученика; обезбеђивање услова који ће ученику омогућити развој и јачање самопоуздања, укљученост у вршњачку групу и ефиканије учење);
♦планова и програма наставе и учења (дефинисани су на нивоу државе и усмерени су на развој компетенција ученика; школа може да их прилагођава својим потребама и да то прикаже у школском програму који се темељи на међупредметном повезивању);
♦наставних материјала/ материјала за учење;
♦метода и техника (посебно подразумева сарадничко учење, учење засновано на проблемима, пројектима; сарадничко или кооперативно учење подразумева да се одређене активности остварују у гупама путем интеракције међу члановима групе, где се остварује отворена комуникација, гради поверење, подстиче заједништво и солидарност, ученици су у различитим улогама, преузимају одговорност и уче да се у тим ситуацијама сналазе; учење засновано на проблему/ пројекту углавном се остварује путем истраживачких задатака и учење на овај начин код ученика активира претходно знање, подстиче разумевање природе проблема и доприноси применљивости и трајности стеченог знања; технике дебате, дискусије, дијалога, играња улога);
♦језка наставе и учења (у Србији се настава остварује на српском и 8 језика националних мањина а у одређеним школама постоји и двојезична настава – настава на српском и неком од страних језика као нпр. енглески, француски, немачки, италијански);
♦образовања и оспсобљавања наставника (укључити у програме иницијалног образовања наставника и путем програма стручног усавршавања);
♦средине за учење (подразумева простор, његову организацију али и све оно што се у простору догађа, начин на који се догађа, како се организује то што се догађа, ко и како у томе ученик учествује. То је средину која погодује развоју компетенција ученика и која омогућава да се повежу и узајамно подржавају лични развој и образовно напредовање ученика. То је средина у којој се одвија главнина учења и у којој сваки ученик добија подршку која му је у учењу потребна);
♦оставривања интеракције школе и друштвене заједнице;
♦учења страних језика и језика доминантног у датој дрштвеној средини (у Србији нпр. албански, бугарски, мађарски и др.).
Интеркултурално образовање доприноси и развоју компетенција ученика, кључних компетенција за целоживотно учење (писменост, вишејезичност, лична и друштвена компетенција и компетенција „учити како научити“, грађанска компетенција) и општих међупредметних компетенција (компетенција за учење, одговорно учешће у демократском друштву, комуникација, сарадња, решевање проблема). Поред наведених доприноси и развоју компетенција за демократску културу.
Интеркултурално образовање подстиче и доприноси: развоју заједничке школске културе која је утемељена на познавању и поштовању других начина живота, култура присутних у школи; отворености према другим културама, њиховим вредностима и доприносу развоја човечанства; развој вештина, посебно за комуникацију; образовању за мир, људска права и демократске вредности.
Интеркултурално образовање подразумева и компетентног наставника који: добро познаје своју и друге културе; поседује компетенцију за вербалну и невербалну комуникацију; је способан да поштује, разуме и прихвати ученика који припада другој култури; остварује интерактиван однос са другим и другачијим; је отворен, флекисбилан и креативан; разуме последице дискриминације, стереотипа и предрасуда; континуирано учи.
Интеркултурално образовање није посебан наставни предмет већ прожима све наставне предмете а посебно је видљив у настави језика (матерњи и страни; језик друштвене средине), историје, географије, грађанског васпитања и верске наставе (подразумева учење о религијама а не катихизис који се учи у оквиру верске наставе у Србији).
[1] „Сл. гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021.
Приредила: Биљана Стојановић, МА образовних политика
