Април је месец у коме су се догодили важни, значајни догађаји у историји српске престонице – Београда, а посебно 6. април.
6. април 1867. године (датум по јулијанском календару, 19. април по грегоријанском календару) је дан када је Београд, након нешто више од три века, ослобођен од османске власти; дан када је заповедник Београда Али Риза паша уручио кључеве градова Кладово, Смедерево, Београд, Шабац, Соко и Ужице кнезу Михаилу Обреновићу, а на основу фермана султана Абдула Азиса.
Спомен обележје које се налази на Калемегдану. Подигнут је 1967. године.
За разлику од 1867. године која је Београду донела слободу, ослобођење,6. април 1941. године је донео смрт, рушење, уништавање културне баштине, наговештај нове окупације града.
У 7 часова ујутру, 6. априла 1941. године немачки бомбардери су бомбама засули Београд. Грађани су били изненађени и у паници су бежали у склоништа или са скромним пртљагом су напуштали град. Склониште у оквиру Вазнесењске цркве и Карађорђевог парка била су погођена немачким бомбама и сви су страдали, претежно жене и деца, а они који су се склонили у подрум зграде Албанија успели су да преживе. Многи су покушали да спас пронађу у напуштању града, те су тако Авалски, Обреновачки и Смедеревски друм били преплављени хиљадама грађана, који су били изложени налетима немачких бомбардера.
Бомбардовање је потпуно паралисало град, изазвало панику међу грађанима чиме су остварени циљеви налогодавца напада – Адолфа Хитлера.
У нападу, бомбардовању Београда 6. и 7. априла 1941. године, према извештају Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача погинула је 2 271 особа, а број рањених је био неколико пута већи. Више стотина зграда је порушено, а више хиљада је претрпело тежа и лакша оштећења. Укупан број оштећених зграда и станова је износио скоро 50% укупног стамбеног фонда града. Према предратним вредностима штета је износила преко 8 милијарди динара.
Изгорела је Народна библиотека и збирке које су се чувале у овој установи. Изгорели су средњовековни рукописи и повеље, збирке првих штампаних књига из периода од 15. до 18. века, а од преко 1300 рукописних књига и старих докумената остале су само 3 књиге.
Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу која је изгорела 1941. године
Током априлског, нацистичког бомбардовања Београда оштећене су: зграда Народне скупштине, Стари двор (подигао га је краљ Милан Обреновић, а данас је у тој згради седиште Скупштине града Београда) и двор на Дедињу; зграда Политике и зграда управе града Београда; хотел „Москва“, и гостионица „Коларац“; Синагога „Бет Јисраел“; зграда Капетан Мишиног здања и Народног позоришта. Оштећена је зграда Правног факултета на Студентском тргу (данас зграда Филолошког факултета) и зграда Друге мушке гимназије (налазила се на месту где је данас зграда Политике).
Порушене су и апотеке међу којима и апотека Светислава Трајковића која се налазила у улици Кнежев споменик број 3 (данас Трг Републике). Светислав Трајковић је био отац Слободе Трајковић која је била вереница Иве Лоле Рибара. 6. априла 1941. требало је да се на вечери сусретну породице Рибар и Трајковић ради договора око венчања Слободе и Иве. Због бомбардовања породице се нису окупиле, а Слобода и Иво су страдали у Другом светском рату.
Сећање Жени Лебл на 6. април 1941. у Београду
„(…) О почетку рата чула сам 6. априла преко Радио-Лондона. Требало је да у 8 сати почнем курс прве помоћи у пећини на Ташмајдану. Био је то „конспиративни курс“. (…) Замолила сам маму да ме пробуди око 6.30.
Око 7,00 остало ми је да се очешљам, да исплетем плетенице. Аутоматски сам отворила Радио-Београд који је ћутао. Било ми је чудно, те сам, ни сама не знам зашто, прешла на Радио-Лондон који је у то време имао емисију на српском језику. И, гле чуда: радио-Лондон емитовао је југословенску химну „Боже правде“! Наћулила сам уши: знала сам да тог дана није био неки југо-празник. Па онда – како то, зашто то? Убрзо затим сазнала сам. Спикер је патетично почео емисију:
„Јутрос у 5 часова Немачка је објавила рат Југославији. Немачки бомбардери лете у правцу Београда…“
Сва изван себе, узбуђена, улетела сам у спаваћу собу, где је мама у кревету читала „Политику“ и повикала:
„Мама, Немци су нам објавили рат, долазе да нас бомбардују!!!“
Видела сам да ми мама не верује. Излетела сам, онако с једном плетеницом и чешљем у руци, на улицу. Била је пуста у то недељно јутро, у 7 сати. Одједном су се из висине зачуле неке сирене, као алармне, од којих се ледила крв, а потом се чуо понеки прасак бомбе. У улици су суседи почели да отварају прозоре. Прво су се појавиле главе с погледима пут неба. Одмах затим су људи, у пиџамама, почели да излазе на улицу уз гласно коментарисање, како то „наши авиони праве лупинге“, као да су то акробатски летови наших авијатичара, наших војних пилота. Ја сам из све снаге викала да су то немачки бомбардери, али ме нико није чуо. У том тренутку се појавила и мама и повукла ме у кућу, право у подрум.
Рат је заиста почео. Београд је бомбардован, на све стране биле су рушевине. Настало је расуло и земља је ускоро била окупирана. Немци су ушли у Београд“.
Априла 1944. године Београд је доживео ново бомбардовање у Другом светском рату. Овога пута бомбардовали су га савезници, авиони англо-америчких снага. Бомбардован је јер је био важна стратешка тачка нацистичке Немачке, раскрсница копнених и водених путева. Током априла Београд је три пута бомбардован. Према изворима бомбардован је логор на Сајмишту, зграда Албаније, Железничка станица, Технички факултет, Пивара „Вајферт“, Бајлонијева пијаца и други објекти. Бомбардовање које је започело у априлу наставило се и у другим месецима 1944. године и довело је до великих цивилних жртава.
Важно је да се сећамо ових догађаја, да их не заборавимо. Они су део наше прошлост. Сећање на прошлост и неговање прошлости је главни задатак народа како слике из прошлости не би заувек нестале. Сећање не подразумева само памћење добрих дела која су друштво водила у напредак већ и сећања на злочине које су појединци и народи починили. Злочин не сме бити прећутан и препуштен забораву. Српски патријарх Павле је рекао: „Зло које је заборављено, сакривено и неокајано, постаје извориште нових зала“.
Текст приредила
Биљана Стојановић, МА
Литература
Историјски архив Београда. (2018). Михаило Обреновић, 150 година од убиства кнеза, Београд.
Историјски архив Београда. (1975). Бомбардовање Београда у Другом светском рату, Београд.
Ми смо преживели … Јевреји о Холокаусту..https://www.jevrejskadigitalnabiblioteka.rs/handle/123456789/1017
