Данас (28.07.2025.) је Просветни одбор Скупштине Републике Србије усвојио Нацрт закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима и упутио га у скупштинску процедуру. У Нацрту је стајало да овај предлог измена и допуна неће ићи по хитном поступку, али се испоставило да смо још једном преварени јер Нацрт ипак иде по хитном поступку и то у овим врелим летњим данима.
Нацрт је припремила Радна група Министарства просвете по налогу Владе, односно владајуће странке, без анализе постојеће политике издавања уџбеника. У образложењу Нацрта се наводи да је рађена анализа, али резултата нема те тако се претпоставља да анализа није рађена, да је реченица написана тако „што папир трпи све“. Решењима која се налазе у тексту Нацрта направљен је још један корак ка урушавању образовања и образовних политика у Републици Србији.
У образложењу Нацрта је, такође, наведено да је циљ измена увођење националног пакета уџбеника како би се унапредила примена појединих законских решења, посебно циља који се односи на развој националног идентитета (члан 8. став 1. тачка 16) Закона о основама система образовања и васпитања). Ово су речи које показују непознавање области образовање као и функционисање образовно-васпитног процеса. Али, показују намеру државе, односно владајуће странке, да врати монопол јавном издавачу, да укине конкуренцију, а све под плаштом развоја националног идентитета и интеркултуралности.
Лични и национални идентитет почиње да се гради и развија у породици, а наставља се током образовно-васпитног процеса у коме су ученици и наставници, кључне личности. Наставници су у обавези да раде на достизању основних циљева образовања и васпитања (дефинисани су чланом 8. Закона о основама система образовања и васпитања), да остварују прописане исходе образовања и васпитања (члан 9. наведеног закона), као и исходе за крај разреда и образовно-васпитног циклуса за наставни предмет (прописани су подзаконским актима).
У изградњи националног идентитета кључна личност је наставник, а уџбеник је наставно средство које подржава наставника у процесу достизања прописаних циљева и остваривања исхода. Национални пакет уџбеника је само инструмент државе за монопол у политици припреме и издавања уџбеника. Оно што је овде посебно опасно је монопол аутора и ауторских тимова који ће морати да раде по диктату државе (то смо имали до 2009. до либерализације тржишта уџбеника).
Национални идентитет се гради на часовима свих наставних предмета (обавезни и изборни), слободних и ваннаставних активности; гради се и развија током целог живота, односно то је целоживотни процес као и учење. И зато питање зашто су издвојени, посебно наглашени предмети од националног интереса? Вероватно да би били база, основа за дефинисање националног пакета уџбеника. И још једно питање: зашто се предмети од националног интереса прописују Законом о уџбеницима из 2023. године (члан 3. став 3.) а не законом који регулише основно образовање и васпитање и/или подзаконским актом који прописује план и програм наставе и учења.
Поред промовисања националног идентитета, Нацрт стидљиво промовише (само у једној реченици) интеркултуралност, процес који се гради и развија, који је важан за мултикултурално друштво Републике Србије. И у овом процесу је наставник кључна личност која различитим активностима, начинима и поступцима подстиче и развија интеракцију између ученика, припадника различитих националних заједница. Уџбеник текстом и дидактичком апаратуром доприноси изградњи и развоју интеркултуралности и подршка је наставнику.
Већ је више пута наглашено да је наставник кључни учесник процеса наставе и учења и да својим професионалним знањима и умењима одговорно и зналачки води ученике кроз процес наставе и учења у циљу достизања прописаних циљева, остваривања исхода и развоја компетенција ученика. Наставнику који реализује наставу тзв. предмета од националног интереса, професионалцу у свом послу, према одредбама Нацрта закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима, више није омогућено да бира уџбеник који највише одговара ученицима које подучава, који је у складу са начином његовог рада. Пропис да наставници који реализују наставу тзв. предмета од националног интереса морају да користе само уџбенике јавног издавача, тј. Завода за уџбенике је дискриминаторски пропис који није у складу са Законом о забрани дискриминације.
И није ово једини пропис који није усклађен са другим законима. Прописивањем да Завод за уџбенике, као јавни издавач, једини може да припрема и објављује национални пакет уџбеника је у директној супротности са чланом 9. Закона о заштити конкуренције[1] и Закона о потврђивању споразума о стабилизацији и придруживању између европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране[2] (део који је посвећен правилима конкуренције, члан 72. и 73.). Овим прописом је укинута конкуренција и клатно је враћено у време пре 2003. године када је јавни издавач био једини издавач, када је имао монопол на тржишту, монопол аутора и ауторских тимова, када квалитет није био императив.
Процес увођења конкуренције на тржишту уџбеника је започео 2003. године када је на основу Правилника о огледу омогућено приватним издавачким кућама да припремају и објављују уџбенике и друге наставне материјале. Оглед се спроводио до 2009. године до доношења Закона о уџбеницима и другим наставним средствима којим је либерализовано тржиште уџбеника, а на основу резултата вредновања огледа. И шта је донела конкуренција? Унапређивање квалитета у сваком погледу који је такође допринео и повећању мотивације за учење.
Које новине је донео Нацрт закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима?
- Национални пакет уџбеника за наставне предмете од националног интереса.
- Монопол јавног издавача, Завода за уџбенике, на тржишту уџбеника Републике Србије.
- Дискриминацију наставника који реализују наставу предмета од националног интереса.
- Укидање конкуренције јер приватним издавачима који су више од две деценије присутни на тржишту је онемогућено да припремају и објављују уџбенике за наставне предмете од националног интереса.
- Неусаглашеност прописа овог Нацрта са законима који регулишу забрану дискриминације и конкуренцију. Овде је важно навести да овај нацрт није усаглашен са стратешким опредељењима државе Србије у области образовања, посебно правцима који су усмерени на квалитет и релевантност.
А шта би било добро да је овај Нацрт прописао? Припрему и објављивање уџбеника за стручне наставне предмете у средњем стручном образовању и васпитању, уџбенике који недостају и који су део Стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године. Радом на припреми и објављивању ових уџбеника допринело би се достизању стратешких праваца који су усмерени на унапређивање квалитета, релевантности и ефикасности образовно-васпитног процеса.
Биљана Стојановић, МА образовних политика
[1]„Службени гласник РС“, бр. 51/2009 и 95/2013.
[2]„Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 83/2008.
